Društvo

РАДОСНИ КУТАК КРЕАТИВНОСТИ

РАДИОНИЦА РУКОТВОРИНА У САВЕЗУ СЛЕПИХ И СЛАБОВИДИХ У ЧАЧКУ (Прилог садржи видео запис)

 

Сваког понедељка и петка живо је у Драгачевској 6, у просторијама Међуопштинске организације Савеза слепих и слабовидих у Чачку. Десетак чланица у радионици рукотворина уче разне технике и праве мале ствари које могу улепшати сваки дом –  саксије и вешалице осликане декупажом, разне подметаче и корпице од папира, али и накит, попут веома лепих брошева… У томе им помажу координаторке из удружења “Босиљак”, које повремено долазе да им покажу шта све може да се створи, уз мало материјала и маште.

Тако је било и прошлог петка, када смо их посетили. Малена просторија личи на ликовни атеље. На столу четкице, боје, саксије… Уз жив разговор, одјекује радостан смех, када руке успеју да испрате оно што се маштом зачело. И док причају са нама, ниједног тренутка не остављају свој рад, јер не желе да изгубе ни тренутак од те “дечије опседнутости”.

Сузана Лазић, потпредседница организације, једна од редовних учесница на овим креативним дружењима, напомиње да радионице трају већ две године. Организују се два пута недељно, понедељком и петком, од 11 до 13 часова. Када “учитељице” из “Босиљка” долазе, а то је обично петком, ова креативна окупљања су од 9 до 11 часова. У плану је да радионице потрају и да се у њих укључе и други. Пошто су добро савладале досадашње “градиво”, желе да се, у сарадњи са координаторкама, опробају и у другим материјалима и да науче још нешто ново. А да су до сада добро савладале много тога, показује и њихово веома успешно учешће на Базару рукотворина у Дому културе, приређеном за 8. март.

Средства за материјал, алат и друге додатне трошкове обезбеђена су пројектом, преко Савеза слепих Србије, а делом из буџета саме организације у Чачку.

Чланице из Социјалне задруге домаће радиности “Босиљак” долазе волонтерски. Славица Јездимировић, која је у “Босиљку” од самог почетка, а то је већ осам година, каже да је сарадња са Савезом слепих успостављена прошле године. Било је сумње у успех креативне радионице, иако су одабране технике које слепи и слабовиди могу лако да савладају. Био је то изазов за све њих.

Њене речи потврђују двадесетосмогодишња Јулија Миловановић, која прави подметаче, али наглашава да јој у томе много помаже њена Вања, персонални асистент.

– Била сам и прошле године на радионици, радили смо са глинамолом. Касније сам то и код куће наставила, понекад уз мамину помоћ… Радионице ми много значе, да се што више активирам. И мислим да ми ово супер иде! Баш сам задовољна и срећна – каже Јуца и то потврђује великим осмехом.

Исто усхићење показује и тридесетогодишња Маја Пејовић. Раније је у Савез долазила на фолкор, а од прошле године је редовна и на радионицама.

Радионице су отворене за све заинтересоване. За сада редовно долазе и персоналне асистенткиње чланица, које подједнако уживају у свему. Тимски рад даје радионицама посебну драж, а резултати два сата дружења и креативности су непроцењиви.

В. Т.

 

Дејан Томић, председник Међуопштинске организације Савеза слепих и слабовидих, подсећа да удружење у Чачку има 298 чланова у четири локалне самоуправе.  Жеља је, каже Томић, да у своје активности укључе и чланове из Горњег Милановца, Лучана и Ивањице.

– Не можемо за њих да организујемо превоз до Чачка, а наши чланови немају могућност да добију повластице за вожњу, као што је то урађено у Београду. Зато хоћемо да, у сарадњи са општинама и центрима за социјални рад, и у тим местима нађемо адекватан простор, како бисмо организовали радионице и друга дружења – обећава Томић.

Текст можете прочитати у новом броју „Чачанског гласа“

 

 

 

Оставите одговор