НАДЕЖДА ТАНАСКОВИЋ, ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ У ПЕСНИЧКИМ ВОДАМА

Пише: Зорица Лешовић Станојевић

Чачанка из Краљева, или Краљевчанка из Чачка, како год, Надежда Танасковић (1959) је остала у чврстом загрљају са завичајем. Оном, који траје бескрајно и топло у стиховима, у пријатељима, у песничким сусретима и дружењима… Завршила је Економску школу, запослена је у суду… У песничком свету појавила се превасходно као писац за децу, једноставних, поучних и духовитих рима, оних најтежих, чистих, јер децу је тешко преварити… Због тога је редовно члан жирија Мрчајевачких песничких сусрета на конкурсу за ученике.

Најмлађима је посветила три своје збирке песама : “Можда је важно“, „За свакога има места“ и  „Анитино прасе“ и једну одраслим љубитељима поезије „Човек са душом“. Члан је Књижевног клуба „Драгослав Грбић“ у Чачку, а од прошле године и члан Удружења књижевника Србије.

У протеклој години у јуну објавила је књигу за децу „Анитино прасе“, истог месеца на конкурсу Удружења слободних уметника Аустралије објављена јој је песма „Нећу да ме буде срам“ у Зборнику „Топла реч“. У Зборнику „Песничко врело“ –Петровдански сусрети у Борчу код Кнића, објављена јој је „Песма“. У Зборнику “Умно“, Књижевне заједнице Југославије објављена јој је песма „Љубав“. На загребачком конкурсу „Валентиново“  два пута је похваљена.

Осим писања, Нада и црта, бави се графиком, скулптуром, акварелом, испробала се, онако, за своју душу, у разним уметностима… Оловку којом исписује стихове, ипак, најпостојаније држи, рекло би се по бројним захвалницама, похвалама, дипломама, наградама… Пише од ране младости.

Прву награду за дечју поезију добила је на Фестивалу поезије у Барајеву „Оловко не ћути“, 20. августа 2016. Исте године у новембру, у Банатском културном центру у Новом Милошеву добила је „пасош“ којим је симболично постала држављанин „Песничке републике“ . У Зборнику поезије за децу Креативне радионице „Балкан“ у Београду објављене су јој три песме: „Ако имаш своје сне“, „Тајна“ и „Речи“… Прошле године прославила је четири деценије бављења поезијом.