Društvo Geografski zavičajnik

ТАЈНА АТЕНИЧКОГ БЛАГА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (64)

ТАЈНА АТЕНИЧКОГ БЛАГА

Атеница, ниска са перлама од стаклене пасте

Приче о изгубљеном благу, најчешће злату, говоре о исконској човековој жељи за досезањем среће, нераскидиво везаној за материјално богатство од времена почетка размене добара. Таквих прича има на целом свету, присутне су у свакој генерацији и у највећем броју случајева предствљају део људских фантазија. Ипак, легенде о древном благу нису увек само плод маште.

Атеница, огрлица – детаљ

Тако је у селу Атеници код Чачка постојао мит о благу на локалитету Царске столице, за који се веровало да чува злато цара Душана. Многи су били убеђени да је ту закопано велико богатство, које се најрадије описивало ћупом пуним злата. Копало се кришом, ноћу, али без резултата. Локални трагачи за благом нису открили ништа осим камених плоча и зарђалог метала. Нису имали среће, јер је испод камене конструкције била једна од најбогатијих хумки из гвозденог доба у западној Србији, са материјалом који садржи злато, сребро, ћилибар, стакло и слоновачу из епохе старе око 500 година пре Христа.

Када су археолози Народног музеја у Чачку ископали тако раскошан материјал 1958, брзо се прочула вест о „баснословном благу” на археолошком локалитету који је у литературу ушао под називом Умке. Налази из Атенице, по богатству и раскоши пронађеног материјала, свакако спадају међу најзначајније артефакте из тумула који су истражени на простору западне Србије и источне Босне.

Да ли је легенда о закопаном благу на месту где је касније заиста откривен важан археолошки налаз само случајност, или резултат тајних ископавања са данас непознатим резултатима потраге за златом, остаће заувек велика тајна. Сасвим је јасно да предмети из музејских збирки, а то је данас једини поуздан траг о далекој прошлости, представљају само један део онога што „земља” садржи, или што је некада имала, а временом је нетрагом нестало. Сведочанство о трагачима за благом чувају и записи археолога који су у Атеници 1958. и 1959. морали ноћу да чувају своја налазишта после вести да су на таквом месту пронађени златни предмети. Суштински, онима који желе доћи до блага није ни била потребна потврда археолога. Сама чињеница да се „нешто копа” условљава „тврдо веровање” да се открило неко злато.

Случај је тако хтео да 1986. лопови похарају сталну поставку Музеја у Чачку и однесу злато из Атенице. После праве авантуре предмети су пронађени у Београду, закопани на школском полигону за фискултуру, који се у то време асвалтирао. Малолетни преступници пре тога су направили мапу са означеним местом скривања покраденог блага, које је поново враћено у Чачак.

Др Милош Тимотијевић, историчар, музејски саветник Народног музеја у Чачку

Фото: Народни музеј Чачак

 

3 thoughts on “ТАЈНА АТЕНИЧКОГ БЛАГА

Оставите одговор