Aktuelno Geografski zavičajnik

TOPONIMI SLOVENSKOG POREKLA

GEOGRAFSKI ZAVIČAJNIK (3)

TOPONIMI SLOVENSKOG POREKLA

Jednom davno vodio sam drugove koji su mi došli u goste u obilazak našeg grada.

– Ovo je čuveni Ljubić!- pokazao sam na brdo.

– A je li? A gde vam je Krimić?- zapitao se dežurni šaljivdžija.

MORAVSKI SVIRAČI
„Moravski svirači“, selo Goričani oko 1950, iz porodičnog albuma autora teksta

Nasmejao sam se i ja, shvativši da mi nikad do tada takva asocijacija nije pala na pamet.

Zaista, koliko često smo se zapitali odakle potiču nazivi mesta, gradskih četvrti, sela i zaselaka, reka, brda, planina i planiskih vrhova u našem zavičaju i zašto nose baš to ime? Kod nekih toponima je to očigledno, pa ne zahtevaju dodatno objašnjenje. Na primer, svima je jasno da je u Rajcu kao u raju, da u Brezovicama ima mnogo breza, a u Lipnici – lipa. Ali ima i onih toponima, kao što su Pakovraće ili Parmenac, koji nam i pored tumačenja, i dalje zvuče nekako zagonetno.

Najviše toponima slovenskog porekla nastalo je po nazivu biljaka, naročito drveća, što ne treba da nas čudi, ako znamo da su Sloveni gajili kult prema određenom drveću. Drveće im je često služilo kao mesto za molitve i prinošenje žrtava bogovima čije kipove su klesali od drveta i kamena. Najčešće je to bio hrast (dub) koji se smatra svetim drvetom Slovena, on je simbol boga Peruna. Otuda naziv sela Dubac i zaseoka Dublje u selu Guberevci u Dragačevu.

Po nazivu biljaka nastali su i sledeći toponimi: Brezovice, Bresnica (brest), Lipnica, Grab, Brezna, Drenova, Loznica… Po nazivu životinja nastali su sledeći toponimi: Kravarica, Sokolići, Košutnjak i dr.

Više sela u čačanskom kraju dobilo je naziv od reči «gora» u značenju- šuma. To su Goračići, Goričani, Gojna Gora i Gorevnica.

Sela pored Morave, na potezu Čačak – Kraljevo, poznata su po plodnoj zemlji, pogodnoj za zemljoradnju, pa nije čudno što mnoga od njih nose naziv po sastavu zemljišta: Zablaće, Slatina, Mršinci, Samaila, Mrsać…

Naš grad se nekada zvao Gradac, ali se na žalost mnogih naših sugrađana koji misle da bi mu taj naziv više odgovarao, on nije zadržao. Međutim, taj isti toponim slovenskog porekla opstao je u Austriji, doduše u nešto izmenjenom obliku – Grac. Na sreću, u našem kraju su opstali mnogi prelepi toponimi koji savršeno odgovaraju pojmovima koje označavaju. Jedan od njih je i Kamenica, naziv za planinsku rečicu koja protiče kroz najlepši deo čačanskog kraja i koja se u neposrednoj blizini grada uliva u Moravu. Taj isti toponim opstao je i u Grčkoj. Kamenica je, naime, naziv naseljenog mesta na Peloponezu.

Ove i mnoge druge toponime navodi naš čuveni lingvista, Pavle Ivić, u svom kapitalnom delu „Srpski narod i njegov jezik“, kao dokaz o tome do kojih granica su stigli naši preci, Južni Sloveni, prilikom naseljavanja Balkanskog poluostrva.

Ogromna većina toponima na teritoriji Moravičkog okruga je, bez sumnje, slovenskog porekla. Neki od njih su opšteslovenski, srećemo ih i u drugim zemljama u kojima žive potomci Slovena. Izdajamo dva, veoma česta slovenska toponima, koja su opstala i u čačanskom kraju:  Trnava i Lipnica. Kod nas Trnava je naziv sela, a u zapadnoj Slovačkoj Trnava je grad, univerzitetski centar. Od istog korena (trn) nastao je i naziv Trnovo (jedan od najlepših gradova u Bugarskoj, ali i opština u Republici Srpskoj).

Naše selo Lipnica, ima isto poreklo kao i Lipice i Lipovac u Hrvatskoj, Lipica u Sloveniji ili Lajbnic u Austriji, što je zapravo germanizovana forma slovenskog naziva Lipnica, kako to navodi Pavle Ivić.

Bratislav Bežanić, profesor ruskog jezika

markica geografski zav za projekat

 

2 thoughts on “TOPONIMI SLOVENSKOG POREKLA

Ostavite odgovor