ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА У МЕСЕЦУ КЊИГЕ ПРЕДСТАВИЛА МОНОГРАФИЈУ ЧАЧАНСКОГ МАЈСТОРА ФОТОГРАФИЈЕ
Пише: Зорица Лешовић Станојевић
Октобар, традиционални месец књиге и писане речи, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, поред бројних садржаја за своје читаоце и школе, обележила је представљањем првог издања, управо објављене, капиталне монографије „Фотографије : Војислав Војо Пештерац“, чији је Градска библиотека суиздавач. Промоцији у Клубу Дома културе присутвовали су и пријатељи Воја Пештерца, фотографи из Београда, Крагујевца, Параћина, Ваљева…
Промоцију је зналачки водила библиотекар мр Маријана Матовић. Монографија се састоји из више сегмената: у првом, мр Јелена Матић, уредник монографије, која је била и главни селектор обимне грађе, пише О фотографском опусу Војислава Воја Пештерца. Следи Албум црно-белих фотографија, подељен на циклусе: „Живот“, „5. октобар 2000.“, „Куба – живот улице“, „Покрет“, „Аушвиц – Биркенау“, „Амбијент“, „Град уметности и наука“, и завршни циклус колорних фотографија „Рефлексије“, у који уводи истоимени текст мр Јелене Матић, Завршно поглавље је Биобиблиографија, која садржи више текстова. Професор емеритус Бранимир Карановић, консултант у креираЊу Монографије, потписује наслове „Мали формати Воја Пештерца“,“Фотографије Воја Пештерца“, Војо Пештерац „Живот“ и „Поетика рефлексије Воја Пештерца“ . Следе текстови Милице Ћосић за најаву изложбе фотографија „Град уметности и наука Валенсија 2012.“, реч аутора Воја Пештерца – „КУБА 2014.“, Милован Улићевић пише о „Динамици линије и живота“, Драган М. Бабовић о „Животу улице“ Војислава Пештерца, а књигу затварају одељци Фотографије породице и пријатеља, импозантан Списак изложби и награда, Самосталних изложби и Учешћа у жиријима, а завршна целина је ауторова Биографија.
О проналаску фотографије, који је званично објављен у Паризу, на седници Академије наука одржаној 19. августа 1839. године, говорила је исцрпно Маријана Матовић, подсетивши да је тада француски научник Франсоа Араго, пред ученим аудиторијумом и публиком, детаљно изложио својства новог проналаска „дагеротипије“, названог по свом оцу, Французу Лују Дагеру… Прва потпунија сазнања о самом поступку дагеротипије српска јавност добила је 12. маја 1840, када су „Сербске народне новине“ објавиле обавештење о првом снимању Београда.
ПРОФЕСОР БРАНИМИР КАРАНОВИЋ: ФОТОГРАФИЈА ЈЕ КРЕАТИВНОСТ
У својој беседи професор Бранимира Карановић је рекао да су
„фотографи људи који желе да зауставе неки призор и уз њега емоционални одјек, који су осетили у тренутку када је слика привукла њихову пажњу“.
– Фотографија је, као и свака друга уметничка форма, интерпретативни медиј који се одликује нарочитом изражајношћу, а фото-апарат је само средство којим фотограф изражава стваралачке способности. Најбитнија одлика фотографије, креативност, може се схватити као комбинација многих квалитета – инвентивности, маштовитости, инспирације и моћи запажања. Фотографија поседује и сликовитост сопствене „истине“ – да „апарат не може лагати“, јер је језик фотографије брз, директан и препознатљив. Фотографија за свакога од нас има другачији значај. За једне је то могућност да ухвате одређени тренутак, док је за друге начин да трајно сачувају успомену на посебне тренутке. Неки фотографију користе да се уметнички изразе, док је за малобројне срећнике, она пут да зараде за живот. Ипак, за највећи број људи фотографија је, једноставно, један очаравајући хоби – дивна мешавина уметности и науке која се може користити за готово сваку прилику или сама за себе, о чему најбоље сведочи маг фотографије Војислав Војо Пештерац.
МЕЂУ ДЕСЕТ НАЈУСПЕШНИЈИХ АУТОРА ФОТО САВЕЗА СРБИЈЕ
Пештерац је рођен у Чачку, граду у коме живи и ствара 1951. године, основну школу и Гимназију завршио је у Чачку и дипломирао на Саобраћајном факултету у Београду. Прву фотографију излаже на Изложби фотографија Деца Југославије 1964, за коју је добио Награду „Фотокемике“. Фотографијом се активно бави од 1977, и до сада је учествовао на 702 изложбе (582 међународне у 65 земаља и 21 самостална), освојивши више од 300 награда. За оданост фотографији, Клубу и Савезу проглашен је за заслужног члана Фото-кино клуба „Чачак“ и награђиван Плакетом „Борис Кидрич“, Плакетом Народне технике, Мајском наградом и дипломом Фото савеза Југославије и Србије. За постигнуте резултате у области уметничке фотографије Фото савез Србије доделио му је уметничко звање „МАЈСТОР ФОТОГРАФИЈЕ ФСС“, а Интернационална федерација уметничке фотографије (ФИАП), звање FIAP Excellence/Platinum.
Члан је Фото-кино клуба „Чачак“ од оснивања 1977. године и члан Фото савеза Југославије и Србије. У периоду од 1977. у више наврата био је председник Фото-кино клуба „Чачак“. Од 1980. до 1988. био је члан председништва, а од 1981. до 1983. и председник Фото савеза Србије, као и члан многих жирија. Иницијатор је и један од оснивача најзначајнијег, култног фотографског догађаја у историји фотографије у Србији „ДАНИ ФОТОГРАФИЈЕ У СРБИЈИ – ЧАЧАК“, који се већ 15 година успешно организују у Чачку. На листи 10 најуспешнијих аутора Фото савеза Србије је шест година заредом, а 2015. и 2016. проглашен је за најуспешнијег аутора Фото савеза Србије.
Међу бројним изложбама у земљи и иностранству на којима је излагао, посебно истиче изложбу у Галерији Шпанског културног центра „Сервантес“ у Београду, Галерији „Чубрило“ на Гардошу, Културном центру Јагодина, Установи културе Палилула у Београду, као и Културном центру у Солуну, у оквиру Балканског фестивала фотографије и многим другим…
ЕКСКЛУЗИВНО НА ПРОМОЦИЈИ…
Ексклузивну вест о најновијим наградама које је Војо Пештерац добио на две највеће бијеналне изложбе у региону, а које ће бити приређене у новембру, саопштила је Маријана Матовић. Биће му додељена Бронзана награда Фото савеза Македоније на манифестацији „Фото медија Скопље“ и Сребрна ФИАП награда на Загреб салону у Музеју „Мимара“.
Уз захвалност присутнима, Војо Пештерац пожелео је да ова монографија, која је сабрала, на неки начин његово животно дело, доживи и наредна издања ивежи тираж од 30 примерака првог издања, за који је део средстава добио и од Града Чачка.
