Aktuelno Društvo

ЧАЧАНИ ЧИТАЈУ “ЧАЧАНСКИ ГЛАС“

Александар Стефановић припада оној генерацији професора чачанске “Гимназије“ која је дала огроман допринос да се та школа назове елитном. Овај врсан педагог није своје огромно знање и искуство преносио само својим ђацима на часовима физичког васпитања. Велики је број наших суграђана научио да плива и скија под његовим надзором. О кошарци да не и говоримо. То је његова велика љубав од ране младости. Много је у њу уложио и сматра се једним од најзаслужнијих што је Чачак постао град кошарке. Тренирао је све чачанске кошаркаше старије генерације, водио први тим “Борца“. Био је сведок многих спортских успеха, али и разочарања. Као великом љубитељу спорта у његовом бићу се јавила потреба да оно што је виђао на бројним спортским теренима пренесе и другима. Тако је упловио у свет спортског новинарства.

  • Давне 1953. године Зоран Максимовић, који је тих година пратио спорт у “Чачанском гласу“, ме је замолио да напишем извештај са неке утакмице на којој сам био. Тако је почела моја сарадња са овим листом на коју сам поносан. Био сам уредник и водитељ изузетно слушане емисије, емитоване на Радио Чачку, “Данас и сутра на спортским теренима“. Наравно да је моју новинарску каријеру обележила сарадња са листом “Спорт“ и она је трајала све до његовог гашења. Сарађивао сам са 25 спортских редакција широм тадашње Југославије – каже доајен спортског новинарства на простору некадашње државе.

Дружење са “Гласом“ започео је као гимназијалац.  У то време овај лист се звао “Слободни глас“.

  • Стално сам био знатижељан да сазнам шта се догађа у мом окружењу, а овај недељник ми је увек пружао потпуну информацију и зато сам му остао веран. Сваког петка он је моје обавезно штиво. Наравно да прво прочитам спортску страну, а онда и оне које покривају друге теме. Немам никакве замерке на његову концепцију, јер свако може у њему да пронађе нешто што га интересује – овако оцењује овај недељник популарни Професор.

Пратећи савремене животне токове и убрзани начин живота искусни новинарски вук је дошао до једног закључка и изнео га као једну препоруку како да “Глас“ добије на динамици.

  • Можда би требало размислити о краћим текстовима са ударним деловима у антрфилеима. Људи, на жалост, данас немају много времена и мислим да би на тај начин до њих лакше стигле информације које им се желе представити – износи своја запажања неко ко је цео свој живот заљубљен у Чачак, “Борац“ и Мораву.

Иако савремене технологије полако освајају све сегменте друштва, за оне праве љубитеље новина највеће задовољство представља када их прелиставају у неком ресторану, кафани или кафићу и сви се слажу да је то јединствен осећај. Тако је уживао и професор Стефановић читајући “Глас“ у “Краљици“.

В. Д.

 

Оставите одговор