Kultura

ЗБОРНИК МЛАДИХ ЧАЧАНСКИХ ПЕСНИКА НА 55. ДИСОВОМ ПРОЛЕЋУ

 

ПОЕЗИЈОМ ПОВЕЗАНИ “У АРМИРАНИМ СЛОГОВИМА”

Издавачка делатност Градске библиотеке “Владислав Петковић Дис” и Канцеларије за младе, обогаћена је за још једно вредно, пионирско издање, којим је отворено ново поље издаваштва чачанског храма књиге. Реч је о зборнику под насловом “У армираним слоговима: избор из поетског стваралаштва младих чачанских песника”, објављеном уз подршку Града Чачка, у оквиру 55. Дисовог пролећа. Књига је, заједно са одабраним ауторима, представљена у четвртак, 12. априла, у сали Скупштине града.

– Последњих неколико година у нашем Граду обележавамо Светски дан поезије и Дан младих, када наши млади суграђани имају прилику да испоље своју креативност. Аутори заступљени у овој књизи били су учесници оба поетско-музичка програма организована 2015. и 2016. године. Дошли смо на идеју да преко Канцеларије за младе одвојимо средства и да објавимо збирку младих аутора у тиражу од 300 примерака. Вероватно смо први Град у Србији који на овакав начин подржава младе који пишу поезију, а немају шансу да се афирмишу, тако да ће локална самоуправа наставити и убудуће да подржава овакве иницијативе. Ово је мотивација и другим младим људима да развијају своје креативне потенцијале и да знају да нису сами, и да ће се у наредним годинама и њихова поезија наћи у новим књигама. У овој години очекујемо наставак, надамо се да ће идеја прећи у традицију, а трудићемо се да књигу усавршавамо – рекао је у уводном обраћању Душан Радојевић, члан Градског већа задужен за младе и културу.

Имајући на увек уму да је Чачак препознатљив као Град песника, овом књигом, јавно читање поезије добило је своју трајну форму, јер упркос томе што живимо у дигиталном времену, књига у физичком формату још увек има свој значај, истакао је др Богдан Трифуновић, директор Градске библиотеке. Трифуновић је подсетио на значајну издавачку традицију Библиотеке дугу више од пола века, у коју спада и сарадња са младим песницима кроз едицију “Жубори”, која је постојала од 1983. до 1990. године, као и актуелну едицију “Токови”, која прати сва “Дисова пролећа”, а обухвата издања прве песничке збирке победничког рукописа на конкурсу за награду “Млади Дис”.

Књигу је приредио Милан Громовић, професор српског језика и књижевности, запослен у ОШ “Академик Миленко Шушић” у Гучи. У селекцији од 25 кандидата одабрао је поезију 15 младих аутора, руководећи се географским критеријумом. Сви писци поезије заступљени у овом зборнику су или рођени Чачани, или су највећи део живота и младости провели у нашем граду. Приређивач је спојио афирмисане и неафирмисане ауторе, различите професије и сензинбилитете. Код афирмисаних је сагледавана целокупна поетика, код неафирмисаних лична репрезентативна понуда. Међу пласираним ауторима су учесници културних манифестација, награђивани, док ће најмлађи ствараоци, уз песничко сазревање, сачекати стасавање у категорију омладинаца и наредне зборнике. Приређивач је имао слуха и за различите поетике, тако да су међу заступљеним ауторима они који пишу мисаону, боемску, социјалну, љубавну, али и поезију за децу. Структуру књиге чине одабране песме, факсимили рукописа и био-библиографије са фотографијама сваког од аутора. Водитељка програма, библиотекар Марија Радуловић, навела је Громовића да коментарише и сам наслов збирке. “Армирани слогови” је заправо наслов његове песме, која је добила другу награду “Момчило Настасијевић” на конкурсу “Рудничка врела” 2013. у Горњем Милановцу, а љубав према поезији је, по њему, та “арматура”, која чврсто повезује ове младе ствараоце у истоименој књизи.

Објављеним стиховима огласили су се азбучним редом: Бранимир Бађа, Сандра Бајић, Ивана Величковић, Јевђеније Јулијан Димитријевић, Гордан Илић, Никола Исмаил, Стефан Марјановић, Милица Милосаљевић, Марија Мојсиловић, Слободан Ниџовић, Стефан Пајовић, Лазар Радовановић, Ивана Суботић, Србислава Тодоровић и Данијела Туба.   

Констатујемо да је поред циља да се културној јавности представе млади ствараоци, посебан значај оваквих публикација у очувању духа и менталитета града, али и неговању српског језика, имајући у виду суптилност, богатство лексике и језгровитост песничког израза, насупрот све оскуднијем вербалном изражавању младих, сведеном на, готово симболе и скраћенице дигиталне комуникације.

Зорица Лешовић Станојевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.