УЗРАСТАТИ У ДОСТОЈАНСТВУ СВОГ ИМЕНА
Изложба “Дани патријарха Павла” је први у низу програма истоимене манифестације чији је циљ да укаже на нераскидиву везу духовности и уметничког стваралаштва, следећи пут који је као завештање оставио патријарх Павле. Овим речима након духовног појања црквеног хора “Вазнесењски” обратила се у својству домаћина директорка Народног музеја Делфина Рајић, у среду, 18. октобра, приликом отварања изложбе.
-Идеја водиља која нас је сабрала под сводовима Галерије Народног музеја била је да велики део света бави земаљским плодовима, а цео свет трага за духовном храном. Већ дуже од деценије, однос духовног и стваралачког, тема је нових радионица и трибина у нашем граду – навела је Рајић и набројала неке од њих, а највиш их је организовао Центар за визуелна истраживања “Круг” и Божидар Плазинић у сарадњи са установама културе и ТОЧ.
Изложбу као завршницу низа радионица и почетак трајније манифестације “Дани патријарха Павла”, реализују Туристичка организација Чачак, Народни музеј и Центар за ликовна истраживања “Круг” у сарадњи са Историјским архивом и Уметничким одељењем Машинско-саобраћајне школе у Чачку. Покровитељ изложбе је Град Чачак, а у име локалне самоуправе обратио се Владимир Милић, помоћник градоначелника за друштвене делатности који је изложбу и отоврио рекавши да је она наставак обележавања и чувања лика и дела патријарха Павла и представља наставак сарадње Српске православне цркве и ТОЧ. Од прошле године, на предлог професора Драга Милошевића, и у Овчар Бањи заживела је ликовна колонија “Крст патријарха Павла”, као обнављање традиције истоимене колоније одржаване у манастиру Вујан, као предсаборска активност Сабора фрулаша у Прислоници.
–Патријарх Павле је својим присуством задужио Град Чачак и чачански крај временом које је проводио у манастиру Благовештење, чиме је утицао да се народ врати цркви и моралним вредностима. На челу СПЦ био је у најтежим временима, али је успео да сачува јединство српске цркве и српског народа, а такође и да под окриље наше цркве врати СПЦ Северне Америке. Ова изложба одржава се и под слоганом “Не бранимо се од туђег зла, својим злом”, тако да нам је патријархова мудрст била итекако потребна свих ових година и надам се, да ћемо је следити – рекао је помоћник градоначелника Владан Милић
-Ова манифестација принесена је у славу Божију, у спомен и част блаженој успомени на патријарха Павла. Није нимало лако говорити о личности оваквог формата и значаја за српски народ у целини, али и православни уопште. Главна одредница која се наметнула и за његовог живота, а и сада јесте да нашом земљом хода живи светац, а сада, када се упокојио, имали смо срећу да смо били савременици једног светог човека. Свако живо биће које тежи ка светости, не тежи само и тек моралном савршенству, већ, пре свега, једној особености, посебности, уникатности, која се манифестује у заједници са другима. Оно што је успео патријарх Павле је да пређе тај пут од индвидуе до личности, а разлика између њих је огромна. Индивидуа искључује заједницу која јој не треба, а личност живи и постоји само због и ради заједнице. Стога Сартрова изрека “Пакао, то су други” не важи за свеца, већ она опречна – “Рај, то су други”. Заједница и црква су једине позване и призване да кажу ко је свето лице. Када заједница препозна некога као светог човека, она га моли за заступништво пред Господом. Нема никакве сумње да ће се то десити и са патријархом Павлом, али искуство цркве увек чека суд и сведочанство историје. Животопис патријарха Павла је непресушни извор надахнућа за све православне хришћане наше и будућих генерација -рекао је у својој беседи јереј Слободан Јаковљевић, изразивши наду да ће ова манифестација узрастати у достојанству свог имена.
Говорећи о духовности православља Делфина Рајић је истакла да Дух Свети прожима свеколико духовно стваралаштво, а оховаплоћен је и у делању крстова, калиграфија, икона, дубореза, јер је свака уметничка творевина израсла из Божанске снаге и благодети као симбол Небеског света. Зато на изложене предмете не треба гледати само као на естетичку већ и етичку, црквену категорију и вредност.
Зорица Лешовић Станојевић
