Društvo

СОЦИОЛОГ ГОРАН ЈАВОРАЦ О ПРИРОДНОМ ПРИРАШТАЈУ, МИГРАЦИЈАМА И ЗАПОШЉАВАЊУ, КРОЗ ПРИЗМУ СТАТИСТИКЕ

 

СИСТЕМСКИМ МЕРАМА ДО ПОВЕЋАЊА НАТАЛИТЕТА

 

До краја ове године Република Србија ће имати мање од седам милиона становника, а по попису из 2002. у нашој земљи је било скоро 7,5 милиона становника. – Више од 20 одсто становништва је старије од 60 година. – Запошљавање је посебно изражено у приватним предузећима, а највише у сектору кондиторске индустрије и прерађивачких услуга. – Први пут у Чачку број незапосленог становништва испод 8.000

 

Према статистичким подацима, које у разговору за наш лист наводи социолог Горан Јаворац, Република Србија и Град Чачак у претходном периоду бележе константан пад броја становништва. Ако посматрамо дужи временски период, последњих 16 година, на крају 2018. Србија ће имати скоро пола милиона становника мање, него што их је имала по попису из 2002. Последњих година природни прираштај је негативан и Србија годишње најчешће изгуби између 37.000 и 38.000 становника.

– Највећи део губитка становништва је резултат негативног природног прираштаја и у претходној години тај број је износио 38.828, у минусу. Ако томе додамо незваничан податак да је цифра спољне миграције становништва последњих година око 30.000, јасно је да Србија годишње изгуби између 65.000 и 70.000 становника, и углавном је реч о радно способним лицима. Чачак такође константно бележи пад броја становништва услед негативног природног прираштаја, а по процени РЗС Србије на крају прошле године наш град је имао 111.075 становника. Иако је природни прираштај био негативан од 1992, Чачак је до 2001. године бележио раст броја становништва због позитивних миграција ка нашем граду, више људи се досељавало, него што је одлазило. Од 2001. године у нашем граду је уочен пад броја становништва. Последњих четири, пет година, по подацима које пратимо, Чачак има већи одлив него прилив становништва, односно годишње одлази више него што се досељава и тај број у последње три године се кретао у распону од 118 до 194 становника мање. Разлика у бројевима рођених и умрлих на територији града Чачка је негативна. Број рођених беба варира и последњих осам година је између 950 и 1050, а број умрлих је знатно виши и креће се у распону од 1.500 до 1.700. Са оваквим околностима, услед негативне миграције и негативног природног прираштаја, Чачак на годишњем нивоу изгуби око 650 до 700 становника – наглашава социолог Горан Јаворац.

Позитиван параметар за државу Србију је континуиран раст броја запосленог становништва, што је посебно изражено у приватним предузећима, код предузетника и малих приватних радњи, а највише у сектору кондиторске индустрије и прерађивачких услуга. Раст броја запослених је посебно изражен у београдском и региону Војводине, док региони централне, западне, источне и југо-источне Србије бележе пад броја запослених у прва два квартала ове године. Незапосленост на нивоу Републике Србије смањена је на 11,9 одсто, што је јако добро.

– Када говоримо о Чачку, параметри Републике Србије пресликали су се на наш град. За разлику од региона западне Србије и Шумадије, коме наш град припада, Чачак бележи пораст броја запослених, који последње три године континуирано расте. На територији Чачка, по последњем податку који је објављен у 2017. години, број запослених је био 33.855. Први пут у нашем граду је број незапосленог становништва испод 8.000. То су јако битни, важни и добри параметри у односу на економски моменат који посматрамо. Али, због негативних параметара, негативног природног прираштаја и већег одлива него прилива становништва у наш град, већ за три до пет година суочићемо се са проблемом недостатка квалификоване радне снаге, у дужем периоду и радника са најнижим степеном образовања, а потом ће се неизбежно појавити уска грла у процесу рада и производње – упозорава Јаворац.

Држава сиситемским мерама покушава да повећа наталитет и бригу о младима, али приватни сектор у највећој мери још није реаговао да ученицима и студентима омогући одређени вид стипендија и могућност запошљавања у предузећима, како би се зауставио одлазак младих после завршеног формалног школовања, каже Јаворац и додаје:

– Ретки су примери у региону Шумадије и Западне Србије, као и у Чачку да приватни предузетници финансирају средњошколце са стипендијама, наравно под условом да по завршетку школовања одређени временски период проведу у њиховим фирмама. Сматрам да би на овај проблем посебно требало обратити пажњу, јер ћемо у супротном имати далекосежно негативне последице.

У податке о броју запослених у нашем граду нису ушли параметри у вези са најављеним страним инвестицијама у Чачку и околним градовима. Први статистички битни параметри (које бележи Републички завод за статистику) од најављених директних страних инвестиција у нашем граду могу се очекивати средином и крајем 2020. године, када их је могуће дубље анализирати.

– Странци долазе системски, постепено повећавају број запослених, производњу и ангажованост. А садашњи раст броја запослених у нашем граду резултат је предузетничке активности, домаће привреде, пре свега предузећа која су на нивоу локалне заједнице. Градови попут Чачка, као што су Крушевац, Крагујевац, Краљево, имају већи број незапослених лица и мању привредну активност. Али у појединим градовима у Војводини, као на пример Зрењанин број запослених је на скоро истом нивоу као у Чачку, али је број незапослених мањи. Оно што није добро за град Чачак је да су околна подручја демографски мртва и да углавном имају старије становништво. Неповољно је и то што се структура становништва у Чачку помера ка лицима која су старија од 60 година. Више од 20 одсто становништва је старије од 60 година, а само 17 одсто је млађе од 18 година. Смањује се број младих, док се повећава број старијих особа и то аутоматски ствара већи број зависног, од радно способног становништва – објашњава Горан Јаворац.

У периоду транзиције, трци за новцем и поплави ријалитија изгубили смо “малог” човека чије се снаге и потенцијали не јачају. У циљу развоја земље приватна иницијатива и друштво у целини у наредном периоду мораће више пажње да усмере ка човеку и јачању његових капацитета, наглашава наш саговорник.

– У периоду после Другог светског рата из Србије у земље Европе је углавном одлазила ниско квалификована радна снага, а породице су им остајале овде. Анализе показују две веома негативне конотације за наше друштво за наредни период. Све више имамо одлазак у иностранство породица са децом, као и одређени број студената и средњошколаца који школовање настављају у иностранству а да нису развијени механизми и системска подршка за њихов повратак и даљи развој нашег друштва. Сматрам да ће се уласком наше земље у ЕУ миграција становника још више повећати, и годишње ће одлазити, не садшњих 30.000, већ 40.000 становника. Долазе генерације које немају језичку баријеру и које су доста мобилније од претходних. Морамо створити механизме да што више младих задржимо овде, уз помоћ новог система образовања, могућности стипендирања и запослења по завршетку школовања, као и за повратак младих из иностранства са стеченим знањем и вештинама, да унапређују нашу економију и друштво у целини – истиче Горан Јаворац.

Н. Р.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.