Марко Мариновић и Владимир Златановић у добром расположењу дочекују одлучујућу утакмицу
После лошег старта и проблема које је имао Јовица Арсић са састављањем тима, мало ко је веровао да ће “Борац“ уопште доћи у могућност да се пласира на једно од прва четири места АБА 2 лиге. Међутим, како је време одмицало, тим је полако долазио у жељену форму, са друге стране неке екипе, попут “Сплита“ и “Ловћена“, почеле су да бележе лошије резултате, тако да ће Чачани и Никшићани у директном дуелу одлучити ко ће се од њих супротставити екипи “Приморске“ у полуфиналу доигравања АБА 2 лиге.
- У госте нам долази тим који је у последња два кола одиграо сјајне мечеве. Прво су у узбудљивом финишу поражени у Сарајеву од “Спарса“, где су испустили 10 поена предности, а после су код куће просто демолирали трећепласирани “МЗТ“. Сасвим је сигурно да “Сутјеска“ у Чачак долази изузетно мотивисана и са амбицијама да оствари победу, али се надам да ћемо ми наставити у истом ритму и забележити успех у овом сусрету – упозорава Владимир Златановић, помоћни тренер “Борца“, на снагу и добру форму противничке екипе.
Капитен Марко Мариновић се после дуже паузе, због повреде, полако враћа у такмичарски ритам.
- Ми смо изгубили неколико добијених утакмица и то нас је коштало бољег пласмана, али никада нисмо одустајали и успели смо да дођемо у ситуацију да сами одлучујемо о својој судбини. Својим саиграчима објашњавам да се због оваквих утакмица игра кошарка и само се на њима постаје велики играч, а не, као на пример у Железнику, где на утакмицу дође 20 менаџера и исто толико родитеља – каже популарни Малина, чије присуство много значи за екипу, без обзира да ли је на паркету или на клупи, јер његова способност да мотивише екипу и навијаче је на многим утакмицама била одлучујући фактор да се оне заврше повољно по “Борац“.
Неки специјални позив за ову утакмицу није потребан. Сви који воле кошарку и “Борац“ биће у среду, 13. марта, од 20 часова у хали крај Мораве и бодрити га, у најзначајнијем сусрету овог дела сезоне, против никшићке “Сутјеске“.
В. Д.
