Društvo

PROGRAM PROFESORKE KSENIJE RADOJIČIĆ O NOVOJ GODINI “PO RUSSKI”

PORODIČNI PRAZNIK UZ OBAVEZAN ŠAMPANJAC I MANDARINE U PONOĆ

– Vrhovna sovjetska vlast donela je 1927. godine odluku da Božić više neće biti zvaničan državni praznik, kakvim je proglašena Nova godina. – Rusi novogodišnje praznike slave mesec dana…

Profesorka ruskog jezika Ksenija Radojičić priredila je prednovogodišnji program u galeriji Narodnog muzeja, kojim je približila tradiciju i običaje ruskog naroda tokom slavljenja novogodišnjih praznika. Do 1927. godine, kada je vrhovna sovjetska vlast donela odluku da Božić više neće biti zvaničan državni praznik, a Nova godina određena za zvaničan državni praznik koji je tada bi radni dan, Rusi su se od 7. do 19. januara, u vreme “nekrštenih dana” za hrišćane, maskirali, sankali, gatali i na taj način obeležavali Novu godinu.

Od tada se Nova godina u Sovjetskom Savezu slavi na današnji način, a tek od 1936. godine uvedena je kao neradan dan.

-I danas kada se pomene Nova godina u Rusiji, to nisu samo ta dva dana, odnosno, noć između 31. decemra i 1. januara. Rusi ovaj praznik slave mesec dana. Već od 15. decembra po firmama se organizuju različite večere, proslave i druženja, i to traje sve do Srpske Nove godine, što se kod njih zove “Stari Novi god”, tako da nismo jedini narod koji dugo slavi ovaj praznik – istakla je Ksenija Radojičić.

 

DJED MAROZ I SNIJEGUROČKA U PLAVOM

 

Šta bi Nova godina bila bez najznačajnije figure, a to je “Djed Moroz”? U celom svetu Deda mraz je obučen u crveno, ali u Rusiji imaju svoju osobenost, njihov Deda mraz je obučen u plavo, i zamnio je Božić batu, jednog starog čiku sa dugom bradom, koji je deci donosio poklone. Deda mraz je postojao kao figura još u vreme starih Slovena, tad je to bio zao duh koji je donosio hladnoću i mraz i bio je prikazivan kao raščupani starac duge brade, koji je išao po šumi i svojim udarcima nogu izazivao mraz i zamrzavao tlo. Onda su Rusi tom svom “Bogu” da bi ga odobrovoljili, kuvali slatku kašu sa medom i čašćavali ga palačinkama, ne bi li on njima, uz taj sneg, led i svu hladnoću, s proleća doneo rodnu godinu. Ono što je još karakteristično za Ruse i ne postoji nigde na svetu, to je Snijeguročka, uvedena 1937. godine, kao još jedan simbol Nove godine. Ona je Deda mrazova pomoćnica, najčešće je prikazivana kao lepa devojka rumenih obraza i duge plave kose, i obavezno u bogatoj plavoj odeći sa svojim tipičnim “kakošnjikom”. Snijeguročku kao milu devojčicu, prate životinje. Doček Nove godine je smatran porodičnim praznikom, a slavi se po moskovskom vremenu u celoj zemlji, koja ima 11 vremenskih zona, napominje Ksenija.

 

TRADICIJA I MASOVNI PROGRAMI “JELKA”

 

Kako izgleda danas, a šta se nekada činilo tokom slavljenja Nove godine među Rusima, kazivala je profesorka ruskog jezika u Preljini Svetlana Baković Ladini iz Marijupolja, nedalkeo od Donjecka u istočnoj Ukrajini. Rođena je par godina pred raspad SSSR-a, o tom periodu govorila je po pričama svojih najbližih. Žene su za doček obavezno pripremale svečane haljine, zakazivale kod frizera i po nekoliko nedelja ranije, muškarci bi promenili košulju. Poklanjali su se kolonjske vode i parfemi, a u goste su se nosili šampanjac, bombonjere, konzerve ananasa, ili suvomesnati proizvodi koji su bili cenjeni jer su se teško nabavljali. Običaj je bio i ukrašavanje televizora… U program su prikazivane poznatije komedije, popularni filmovi, a ujutru program za decu. I danas se prednost u novogodišnjim programima daje ruskom savremenom i starom filmu i crtanim filmovima. Tradicija je bila i slanje novogodišnjih čestitki. Za ruske novogodišnje praznike karakteristični su i programi koji se nazivaju “Jelka”, ali ne kao drvo, već kao naziv priredbi organizovanih za decu radnika u fabrikama. Od 1954. godine, glavni program “Jelka”održavan je u Kremlju i san svakog deteta je bio da učestvuje u tom spektaklu. Ova tradicija je održana i do danas.

Novogodišnji ukrasi su se prvo pravili od papira i vate, i menjali su formu i tematiku kako se država razvijala. Prve jelke su se kitile jestivim ukrasima: bombonama, želeom, medenjacima, jabukama, mandarinama, kruškama, pa čak i grožđem. Karakteristično je i ukrašavanje gradova, ali ne toliko kao danas. Priredbe su organizovane i u vrtićima i školama, devojčice su obavezno maskirane u pahuljice, a dečaci u zečiće…

 

DESETAK OBAVEZNIH JELA NA NOVOGODIŠNJOJ TRPEZI

 

Ksenija Radojičić je istakla da postoji desetak jela koja su obavezna na ruskoj novogodišnjoj trpezi i to su: salat olivie (ruska slata); marinirani krastavci i paradajz i kavijar; seledka pod šuboi (slata od haringe); buterbrodi (kanapei sa lososom); jaja punjena ikorom/kavijarom; zalivnaja riba (pihtija od ribe); holodec (pihtije poput naših); utka (patka u sosu od jabuka, oraha i suvih šljiva); rolovano meso sa suvim šljivama i orasima; buženina (pečena svinjetina); tort Napoleon (koja se sprema i u Francuskoj) i za samu ponoć neizostavni su bili šampanjac i mandarine, zbog kojih se stajalo u jako velikim redovima. Tačno u ponoć prvo se oglasi orkstar “Kurante”, pandan mu je Big Bend u Evropi.

Tradicija obraćanja predsednika države zaživela je 1937. godine kada se predsednik oglašavao putem radija, a kasnije televizije. Osim čestitke građanima, predsednik obavezno sumira i rezultate rada u protekloj godini.

Tokom ovog programa prikazani su kraći ruski crtani filmovi, Tea Nikitović iz Pranjana govorila je ruske zdravice, a za najmlađe je organizovan i nagradni kviz. Najuspešniji mališani u kvizu nagrađeni su ruskim bombonama, čokoladama i mandarinama…

 

Zorica Lešović Stanojević

Оставите одговор