ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ЧАЧАНКЕ БОЈАНЕ ФУЖИНАТО СТАМЕНКОВИЋ
Недавно је у Галерији „Рисим“ отворена самостална изложба Чачанке Бојане Фужинато Стаменковић, под називом „Изнова памтим! / Re-remembering!“ Изложба се бави личним сећањима, колективним памћењем и женским наративима који се кроз историју бришу и враћају. Уметница наглашава да је изложба истраживачки пројекат у настајању. У сржи њеног истраживања је однос између патријархалног друштва и појединца, у овом случају жене, на коју се одржававају ограничења тако структурираног друштва.
– Ова изложба је лично и тихо писмо. Јавна порука упућена једној жени, мојој баки, а посредно и свим женама чији су таленти, знања и снови вековима остајали недовољно признати, забележени или плаћени – речи су ауторке изложбе.
РАЗЛИЧИТИ УМЕТНИЧКИ ИЗРАЗИ
Бојана Фужинато Стаменковић рођена је у Чачку. Средњу уметничку школу и Ликовну академију завршила је у Београду, мастер студије у Бечу, а од 2019. године живи у Хамбургу. Визуелна уметница има и богато искуство у менаџменту у уметности и кустосирању. Учествовала је на бројним групним изложбама у Европи и приредила петнаестак самосталних у Србији. Уметнички изрази у њеном стваралаштву су различити. На изложби „Изнова памтим! / Re-remembering!“, која је отворена 28. маја, у Галерији „Рисим“, поред радова изведених техникама ткања, веза и шивења, можете видети и серију цртежа који су традиционалног медија, где је исцртавала патерне са пиротских ћилима који су, такође, веома битни у женском стваралаштву, и као симболи, и као разне врсте преноса енергије и искустава кроз векове.
– После 12 година излажем у Чачку и много сам срећна. Изложени су радови изведени техникама ткања, шивења и веза, праксе које су традиционално биле потиснуте у домен „женских ручних радова“ и третиране као декоративне, а не уметничке дисциплине. Овим радовима се отвара простор за реевалуацију и редефинисање тих пракси кроз феминистичку уметничку и теоријску перспективу. Уз њих, изложен је и серијал од 16 цртежа у техници уљаних пастела, инспирисаних пиротским ћилимима. Ови цртежи визуелно преиспитују геометријску структуру и симболику традиционалних патерна, осветљавајући начин на који су жене кроз текстилне форме вековима артикулисале сопствена значења, афекте и наративе, често унутар приватних, интимних простора, далеко од институционализоване уметничке сцене – каже Бојана Фужинато Стаменковић.
БАКИН ЋИЛИМ И ИНТИМНО ПИСМО…
У средишту галеријског простора налази се ћилим који је Бојанина бака исткала посебно за њу, „предмет свакодневице који постаје уметнички артефакт оног тренутка када бива прошивен текстом личне и колективне меморије“.
– Извезене реченице на ћилиму чине интимно писмо мојој баки, али се истовремено реферишу на генерације жена чији су рад, знања, вештине и снови остајали маргинализовани, невидљиви или неадекватно вредновани у оквиру доминантних патријархалних структура. Мотив са ћилима преноси се на под Галерије, чиме се публика позива да физички уђе у простор афективног и симболичног памћења. Постајући део тог просторног ткања, посматрач активно учествује у гесту препознавања и оснаживања. Централни мотив два лава, који се појављује као елемент ћилима, метафорички означава снагу, отпор и заштиту – наглашава Бојана Фужинато Стаменковић.
Радови уметнице су истовремено „тихи и политички“, говоре о љубави, губитку, генерацијском преношењу знања, али и о друштвеним оквирима који су женама вековима одређивали улогу.
– Појам памћења, који се у свакодневном језику често везује за носталгију и лично сећање, овде се реинтерпретира кроз префикс „изнова“. Он не означава само повратак, већ инсистира на активном процесу освешћивања, на упорном понављању и маркирању онога што историјски бива потискивано. „Изнова памтити“ постаје чин политичког отпора: чин подвлачења, истицања и уписивања женских искустава у колективну свест – напомиње Бојана.
Њен однос према уметности је, како каже, увек био са великим знаком питања, са упитним реченицама, шта тиме жели да каже? На тај начин је себе етаблирала да прича о женској позицији, а сходно томе уследио је и женски ручни рад.
– Од ликовног стваралаштва до стваралаштва од конца, за мене је био логичан след. Мислим да овде могу да се поставе питања: како су наше преткиње живеле, под каквим условима, колико су имале права да саме доносе одлуке, колико су живеле по својим жељама и потребама и да ли је патријархат некад био веома окрутан према њима? – навела је Бојана Фужинато Стаменковић.
„ЛИЧНО ЈЕ ПОЛИТИЧКО“
Кустоскиња изложбе Марија Радисавчевић подсећа да Галерија, поред осталог, афирмише и локалну уметничку сцену, или уметнике који су пореклом из Чачка, а који су веома афирмисани изван града и граница наше земље, као што је Бојана и њено уметничко стваралаштво.
– Бојана у свом стваралаштву доследно негује изузетно важну тему, још од студентских дана, па до данас, до зрелог доба. То су феминистичке теме које су данас више, него икада важније. Механизми патријархата који су у корист тог система су да је феминизам превазиђен и да није потребан, да су жене у најосновнијем нивоу потпуно изједначене са мушкарцима. Бојанино стваралаштво показује ширину феминистичке платформе, која обухвата све оно што феминизам данас јесте, а феминизам још увек јесте „лично је политичко“ – нагласила је Марија Радисавчевић.
Изложба ће бити отворена до 30. јуна.
Н. Р.
