ВРАТИЛА СЕ ИЗ ЛОНДОНА ПОНОСНА СРПКИЊА
Млада, амбициозна и успешна девојка Анђела Василијевић је рођена 2001. године у Чачку. Колико знања, образовања и животног искуства је стало у њених 24 године тешко је обухватити једним разговором. Вредна, талентована, одговорна, жели најбоље и најбоље даје од себе. Воли успех и бори се за њега. Дипломирала је и магистрирала на престижном „Queen Mary” Универзитету у Лондону, 28. јула ове године, и после само неколико дана, спаковала је својих пет година живота у Британији и вратила се у родни град. На њеној дипломи пише – Мастер машинског инжењеринга са индустријским искуством. Просек оцена из свих предмета је 98,75! Половину школарине имала је као стипендиста „Queen Mary” Универзитета. На свакој години студија била је проглашена за најбољег студента, а током школовања добила је осам различитих награда од Универзитета, али и награду једне британске компаније, јер је проглашена најбољим студентом генерације.
Учествовала је у бројним пројектима Владе Велике Британије. Њена професионална интересовања усмерена су ка енергетском инжењерингу којим се током четврте године студија и практично бавила. Као поносна и искрена Српкиња, попут хероина из националне историје, утемељена у љубави према свом идентитету и отаџбини, на свечану церемонију доделе диплома и награда отишла је у српској народној ношњи и опанцима из Злакусе („Терзића авлија”, Етно-друштво „Завичај”), а око врата је носила огрлицу са пет дуката на којима је тражила да јој угравирају пет Немањићких задужбина заштићених од UNESCO-а: Жичу, Студеницу, Хиландар, Дечане и Грачаницу. И оставила је утисак, изазвала знатижељу и дивљење, наравно!
И упркос понудама, још током студија да остане и ради у Великој Британији и бави се научним радовима и остане на факултету, као и могућностима да настави докторске студије, што јој свакако предстоји, вратила се у Србију да започне свој посао и, како каже, стечена знања и захвалност узврати својој земљи, на чему је захвална и Богу! Не заборавља професоре и наставнике који су јој током школовања у срце усадили родољубље и љубав према образовању. О својој земљи Србији говори као о највећој светињи. Иако је у иностранству скраћено зову Џоли, своје име и порекло носи с највећим поносом било где да се нађе у свету.
Поред свих студентских обавеза чланица је Кола српских сестара „Косовка девојка” у Лондону, где је са пријатељима организовала хуманитарне акције и продају колача које су саме спремале, а помоћ, од чак неколико хиљада фунти, је одлазила српској деци на Косову и Метохији… По својој рецептури прави и неколико торти, омиљена јој је „Павлова”. Вештину кувања учила је од своје баке Лепе у Доњој Горевници, мајка је краљица у својој кухињи. Стизала је и у Храм Светог Саве у коме се недељом окупљају чланови српске заједнице у британској престоници, има их око две хиљаде. Стигла је да доведе и десетак пријатеља са студија из целог света у Чачак и Србију и представи им наше гостољубље и природне лепоте. Сећа се да су родитељи колегинице из Ливерпула први пут бринули за њену безбедност, после тога је долазила још шест пута, што довољно говори о реалном стању и поверењу, поготову када се долази из земље у којој се деца не играју сама на улици. Када дође у Србију стиже да се дружи и негује пријатељство са „Буђавцима”, својим најбољим пријатељима из средње сколе, који су сви на својим факултетима најблиставији студенти.
Поред врхунског образовања, њене љубави су родитељи, породица, балет и путовања. До сада је боравила у 47 земаља света и неће се зауставити. Недавно је сама камповала са Пигмејима у прашумама Камеруна, где је пре месец дана и сазнала за награду коју је добила током мастер студија. Радује се скором одласку у Шри Ланку. Кад год има слободног времена путује, а њени професори и супервизори су је у томе подржавали. Али да не заборавимо, Анђела има тек 24 године…
Зорица Лешовић Станојевић
Фото: Архива саговорнице
Детаљније у најновијем броју „Чачанског гласа“
