ПОЧЕЛИ ПРЕГОВОРИ О МИНИМАЛНОЈ ЗАРАДИ ЗА 2026. ГОДИНУ
ОДРЖАНА ПРВА СЕДНИЦА СОЦИЈАЛНО-ЕКОНОМСКОГ САВЕТА
У понедељак, 18, августа, одржана је прва седница Социјално-економског савета на којој су започети преговори о повећању минималне зараде за 2026. годину. На седници је изнет предлог Министарства финансија да се минимална цене рада за наредну годину повећа за 10,1 одсто, односно, да минималац износи 550 евра месечно, што је са октобарским повећањем од 9,4 одсто кумулативно повећање од 20,45 процента.
Минимална цена рада у нашој земљи тренутно износи 53.592 динара (457 евра), а од 1. октобра ступа на снагу одлука о ванредном повећању минималца за 9,4 одсто, која је донета 15. јула. Цена радног сата ће бити 337 уместо 308 динара, колико је сада, тако да ће минималац износити 58.630 динара, односно, 500 евра. Ово ће бити друго повећање минималца у овој години. Иначе, у складу са Законом о раду, у последњих неколико година висину минималне зараде је одређивала Влада Републике Србије, јер социјални партнери – држава, синдикати и послодавци, нису могли да се сложе око захтеваног износа.
Као што је познато, Влада Републике Србије је већ најавила да би минимална зарада од 1. јануара 2026. године требало да буде повећана за додатних 10,1 одсто, односно, да би минималац требало да износи 550 евра. На првом састанку Социјално-економског савета синдикати су указали на потребу да се разговара о зарадама, посебно у јавном сектору, јер се у пракси показало да повећање минималца утиче на смањење распона зарада између запослених, што негативно утиче на њихово радно ангажовање. Председник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Зоран Михајловић је и у претходној изјави за наш лист, када је коментарисао одлуку о ванредном повећању минималца у овој години, истакао да њихов синдикат инсистира на томе да све остале плате, а посебно оне у јавном сектору, морају увек да прате проценат повећања минималне зараде, како не би дошло до компресије плата.
– Наш став се није променио. Мислимо да треба постепено померати и просечне плате. И оне морају да се повећавају. Тежимо ка томе да минимална зарада у 2027. буде 650 евра и да просечна плата дође на 1.400 евра. Ми морамо паралелно да померамо и једну и другу зараду. Оно на чему ми инсистирамо и што би било реално – то је да ресорни министри разговарају са представницима синдиката о проценту повећања плата у свим секторима и да просечна плата иде горе – објаснио је Михајловић и посебно истакао да се при договарању минималне зараде посебно мора мерити висина животног стандарда, односно куповна моћ, како би се реално сагледало шта наши грађани могу себи и својим породицама да приуште од тог минималца.
Како смо сазнали од нашег саговорника, две синдикалне централе, СССС и УГС „Назависност“, до наредне седнице Социјално-економског савета ће одржати седнице својих радних тела и органа на којима ће заузети став о висини минималне зараде за 2026. годину, али да принципијелно сматрају да је све испод 400 динара по радном сату недовољно, тако да би минимална зарада за наредну годину, по њиховој рачуници, требало да износи 70.000 динара. Михајловић наводи да би на наредној седници Социјално- економског савета требало да се сагледа колико су послодавци и Влада Републике Србије спремни на одређене уступке, а да синдикати и даље стоје при ставу да је сасвим реално да минимална зарада треба да буде довољна да подмири основне потребе радника и његове породице, то јест, да се приликом њеног дефинисања мора уважити кретање животних трошкова и реалне инфлације.
Савез самосталних синдиката Србије је за 25. август сазвао и округли сто на тему минималне цене рада, а следећа седница преговарачког тима очекује се да ће бити одржана 26. августа.
В. С.
Од 1. октобра ступа на снагу одлука о ванредном повећању минималне зараде која ће се примењивати до краја ове године. Узимајући у обзир инфлацију и драстичан пораст цена у продавницама, поставља се питање да ли ће минималац од 500 евра покрити основне људске потребе једног домаћинства, односно минималну потрошачку корпу. Иако надлежни у држави најављују зауздавање цена (ограничавањем трговачких маржи), пре свега, прехрамбених производа, као и неке друге мере које би требало да сачувају стандард грађана, поставља се питање колико све то може бити делотворно у условима тржишне економије. Многи су скептични по том питању и унапред тврде да ће октобарско повећање минималне зараде појести инфлација, а да ће најављене мере државе представљати само „тренутно гашење пожара“, а не неко дугорочније решење за стабилизацију подивљалих цена.
