НАЈСЈАЈНИЈИ БИСЕРИ ОШ „ДР ДРАГИША МИШОВИЋ“
АНДРЕЈ, НИНА, ОГЊЕН, СТЕФАН И СОФИЈА
Славећи изванредне резултате на завршном испиту, и ове године изнад републичког просека, чачанска ОШ ,,Др Драгиша Мишовић“ испратила је још једну генерацију осмака. Стасавали су у нимало лаким временима, али их то није омело да буду јединствени у жељи да из куће знања, старе 66 година, понесу знања из свих научних области, лепе успомене и другарства за цео живот. Најбољи међу најбољима, такозвани Бисери одељења, своје снаге су одмеравали на разним смотрама знања и различитим нивоима такмичења из свих предмета, потом на конкурсима, спортским и другим надметањима, одакле су се, по правилу, враћали овенчани највишим наградама. Уз то, Бисери ОШ ,,Др Драгиша Мишовић“ су и изванредни музичари, сликари, креативци, прави другари који стасавају у изузетне људе.
Низ од пет Бисера пет одељења ове школе представљају њихови другари, а по неку реч о себи рекли су и АНДРЕЈ, НИНА, ОГЊЕН, СТЕФАН И СОФИЈА.
Бисер одељења 8/1 је Андреј Урошевић, а другари га виде овако:
Увек ту, кад затреба помоћ,
без питања, без речи,
он ће ти у помоћ притећи.
Ценимо те више него што знаш,
јер таквих као ти нема много,
ти си друг коме верујемо,
на кога можемо да рачунамо.
У теби је снага, која се ретко среће,
прави си дар,
друг такав се никад не заборавља.
Хвала ти што си ту, Андреј,
за сваки тренутак, за сваки савет.
У свету где је тешко веровати,
ти си доказ да пријатељство може да траје.
,,Моја мотивација у основној школи проистекла је из жеље за успехом и сталним напредовањем. Био сам посвећен, истрајан и вођен амбицијом да дам свој максимум у свему што радим. Труд се исплатио кроз изванредан успех који сам остварио, како у учењу, тако и у личном развоју“, наглашава скромно Андреј.
Бисер одељења 8/2 је Нина Славковић.
,,Током основне школе трудила сам се да увек дам свој максимум, јер верујем да се залагање увек исплати. Највише ме подстицала сама жеља за усавршавањем и постизањем резултата који ће ми отворити врата ка даљем образовању. Уписала сам природно-математички смер у Гимназији, јер ме највише занимају управо природне науке. Верујем да нас знање води ка успеху и слободи да бирамо свој пут”, рекла нам је Нина укратко о себи.
„Нина је увек била уз нас. Прави пријатељ и на часу и после школе. Помало стидљиво, али сигурно и без страха, помогла нам је да схватимо да се животне лекције најбоље науче уз друга из клупе. Уз њу смо постали бољи, а она уз наш бисер, који никада неће изгубити сјај“, рекли су о Нини њени другови и другарице.
Бисер одељења 8/3 је Огњен Поледица. По природи одмерен, о својим постигнућима каже:
,,Успех који сам постигао резултат је, наравно, рада, али и упорности коју сам уложио већ од самог почетка школовања. Захвалан сам породици, друговима и свима запосленима у школи који су мени, а и сви другим ђацима помогли да сваки изазов лакше превазиђемо. До дипломе Вук Караџић сам дошао преданошћу и трудом, али ми највише значи што сам од другова и другарица изабран за Бисера одељења. Две старије сестре, Неда и Маша, такође су биле носиоци те ласкаве титуле. Уписао сам информатички смер, сматрам да је то будућност савременог доба, отвара разне могућности за иновације и стална усавршавања“, искрен је Огњен, а ево шта о њему каже његово 8/3:
Када у клупама светлост сја
то није сунце, већ Поледица, да!
Осмеха широког, душе од злата,
завек избори тријумф – без рата!
Код Огија нема: „Могу ли сутра?“
нити: „Нисам спреман“.
Његово знање права је неман.
Док други касне, он стиже на време,
мачији кашаљ су и шеме и теореме.
А тек кад проговори… Одељење се смири,
чак и незналица из скровишта провири.
Наставници кажу да Огњен је дар са неба,
а ми додајемо: „Науко, чувај се,
драгишинац Поледица вреба!
Стефан Терзић, Бисер одељења 8/4 објашњава свој успех речима:
„Током школовања у основној школи постигао сам много тога на шта сам поносан.Трудио сам се да будем одговоран и посвећен учењу, као и да учествујем у различитим школским активностима. Сваки успех, било да је реч о доброј оцени, похвали наставника или добро урађеном задатку, био ми је додатна мотивација. Највише су ми на том путу помогли родитељи, другови из одељења и наставници. Школовање настављам у Гимназији, наставићу да се трудим и верујем да ћу се и даље успешно борити са свим изазовима.“
Бисер одељења није само ученик са одличним оценама.
„Наш Бисер је показао да успех није само број петица, већ и начин на који се односи према другима. Он је пример да се трудом и осмехом може постићи много. Поред свега, он је прави пријатељ – увек спреман да саслуша, помогне и буде подршка када је то потребно. Стефан је неко ко не окреће леђа, не оговара, већ разуме. Неко ко се не такмичи, већ повезује. Стефане, хвала ти што си увек ту за нас – јер право пријатељство није само у речима, већ у делима, а ти си својим поступцима показао шта значи бити прави Бисер нашег одељења“, рекли су о Стефану његови одељењски другари.
Софија Розгић је Бисер одељења 8/5. Другови су Софији посветили следећу песму:
У мору људи пуном сјаја
Један бисер нежно сја,
То је наша драга Софија,
Чије срце љубав зна.
Тиха, у свему прва
Корацима сигурним кроз знање плива.
Кад питаш ко зна, ко се труди и сја,
Сви одмах кажу Софија.
Али није само знање то што
Њено име слави,
Већ и другарство, нежна реч,
што све проблеме тихо збрави.
Зато нека свет зна сада,
Што од срца говоримо сви,
Бисер нашег разреда,
Заувек ћеш бити ти!
А Софија Розгић о досадашњем школовању каже: „Основна школа за мене је била једно незаборавно искуство, дуг пут на коме сам стекла знање, вредна пријатељства и незаборавне успомене. Радозналост и љубав према знању осветлили су ми пут до успеха, али било је, наравно, потребно и пуно труда и упорности. У старијим разредима сам почела да се такмичим. То је за мене била прилика да проширим своје знање, али и да стекнем нова пријатељства. На републичким такмичењима из физике освојила сам бројне успехе. Велику захвалност дугујем наставници физике Светлани Васовић и мом тати, јер сам уз њихову помоћ стигла до тог нивоа такмичења. На истом нивоу такмичења такмичила сам се и из географије, а спремале су ме наставница Марија Петровић и мама. Учествовала сам и на републичком такмичењу из немачког језика, а за мој успех је великим делом заслужна наставница немачког Невена Пешић. Запажене резултате освојила сам и на општинским и окружним такмичењима из српског језика, математике и биологије. Тренирала сам гимнастику, поред ње, волим да играм одбојку и кошарку. Уживам у сликању, слушању музике и певању. Велику љубав према књижевности пренела ми је наставница српског језика Мирјана Терзић. Волим да пишем и једног дана бих волела да се опробам и у томе. Огромну подршку сам имала у породици, пријатељима, наставницима, разредној Данијели Ћирковић и Весни Богосављевић и учитељици Весни Богосављевић. Волела бих да једног дана будем успешна у науци. За сада нисам сигурна шта бих уписала после Гимназије. Желела бих да студирам у иностранству, али након студија видим себе овде, у Србији.“
Приредила: Гордана Домановић
