СВЕЧАНО ОТВОРЕНИ 23. „ДАНИ ФОТОГРАФИЈЕ У СРБИЈИ – ЧАЧАК 2025“
„Дани фотографије у Србији – Чачак 2025“ у потпуности су посвећени теми „Портрет“, као једној од најраспрострањенијих области у фотографији. У оквиру „Дана фотографије“ који су свечано отворени 4. октобра, у Културном центру, Чачани могу видети изложбу професора емеритуса Бранислава Бана Карановића „Портрети уметника“, са оригиналним фотографијама из периода од 1973. до 1980. године, израђеним у аналогном поступку. Отворена је и изложба студијских портрета великог формата професионалног фотографа Зорана Рашевића Раша, под називом „Фотографије које се памте“, као и конкурсна изложба „2. Меморијал Драгољуба Тошића“, а уручене су и награде победницима. Такође, за посетиоце изложбе је веома занимљива и мултимедијална презентација „Породични портрет“ са 24 фотографије и видеорадом „Треће доба“.
ПОРТРЕТИ УМЕТНИКА
Овогодишњи „Дани фотографије у Србији – Чачак 2025“ који се већ 23 године за редом одржавају у нашем граду су у потпуности посвећени једној од најраспрострањенијих тема у фотографији, портрету. Постоји велики број праваца у портретној фотографији: студијски, породични (групни), портрет у животном или радном окружењу и улични (лајф), модни и друге категорије.
– Свака портретна фотографија је, пре свега, документ, историјски извор информација о одређеној личности и времену у ком је настајала. Надоградња овоме је уметнички или, како га ја зовем, креативни приступ, где се манипулацијом одређених делова фотографије мења коначан изглед и добија приказ онога што је аутор хтео да добије као коначан резултат. То може да се добије и приликом снимања, односно фотографисања, као и у постпродукцији – нагласио је председник Фото кино клуба „Чачак“ Војислав Војо Пештерац (МФ ФСС и Excellence FIAP, Diamond 3), на отварању 23. „Дана фотографије“.
На овогодишњим „Данима фотографије“ Чачани могу видети скоро све приступе портрету.
– На изложби професора емеритуса Бранимира Бана Карановића видећете портрете уметника настале у окружењу атељеа у којима су радили, са наглашеним личним начином виђења, док су на изложби Зорана Рашевића Раша приказани студијски портрети настали вештим компоновањем ликова и њихових дела, у контролисаним условима студија и прилагођеном светлу које назначава карактер портретисане особе. Портрет у екстеријеру у највеђој мери приказан је на конкурсној изложби „2. Меморијала Драгољуба Тошића“, где су 65 фотографа без икаквог ограничења приказали своје радове познатих и анонимних личности, било да је реч о лајф, студијском или неком другом облику портретне фотографије. На овогодишњим „Данима фотографије“ приказујемо и мултимедијалну изложбу „Породични портрет“, у Клубу Културног центра, на којој су представљене већ помало заборављене фотографије породице, било да су настале као документи са породичних окупљања, фотографије венчања, групне са одређених дешавања. Добро се сећам времена када су у кућама наших бака и дедова на зиду спаваће или дневне собе висиле фотографије са венчања, рођења, одласка у војску и ратове и осталих важних догађаја из живота породице, а што је данас, и поред тога што сви имамо уређај за снимање, веома редак случај – рекао је Војислав Војо Пештерац, изражавајући наду да ће ова изложба постаћи да се више посветимо портрету, како би се и генерације иза нас сећале својих предака.
Нажалост, данашња технологија је по његовом мишљењу деградирала, посебно, породични портрет.
– Дневно у свету настаје милијарде селфија који се деле преко друштвених мрежа, а за пет година нећемо имати шта да покажемо својим потомцима, неће нас видети. Апеловао бих на све фотографе, а посебно на младе људе да се посвете овој врсти фотографије, са изузетном пажњом – нагласио је Пештерац, захваливши Граду Чачку, Фото савезу Србије, предузећу „Refot B“, Културном центру Чачку, као и свима који су помогли реализацију ове манифестације.
Чачани могу видети изложбу професора емеритуса Бранислава Бана Карановића „Портрети уметника“, са оригиналним фотографијама из периода од 1973. до 1980. године, израђеним у аналогном поступку. Карановић је рођен 1950. године у Београду, дипломирао је на Факултету примењених уметности 1974, а две године касније је магистрирао на Факултету ликовних уметности. Од 1974. године излаже самостално (Београд, Љубљана, Венеција, Солун, Париз…) и на колективним изложбама у земљи и иностранству (Београд, Краков, Единбург, Солун, Њујорк, Тузла, Берлин, Улан Батор, Париз, Мадрид…). Добитник је многих награда. Био је професор на Академији уметности у Новом Саду, а потом на Факултету примењених уметности у Београду.
НЕЗАБОРАВНИ РАДОВИ ОДАБРАНИХ КОЛЕГА
Напоменувши да му је велика част што је на „Данима фотографије“, професор емеритус Бранимир Карановић је посебно поздравио госпођу Тошић, супругу покојног Драгољуба Тошића, његовог учитеља и многих данашњих старијих фотографа, незаборавног педагога у области фотографије и прегаоца у Фото савезу Србије.
– Поздрављам његову породицу, изузетно ми је драго да су присутни, јер лик и дело Драгољуба Тошића треба да нам остане дуго, дуго у памћењу. Мислим да ће и следеће генерације, гледајући његове фотографије, да га памте. Посебно ми је драго да представим мог колегу Зорана Рашевића Раша који дебитује у Чачку са својом изузетном изложбом. Рођен је у Београду, 1956. године. Професионално се бави фотографијом од 1989. када се запослио као фоторепортер у „Борби“. Његово професионално искуство обухвата и рад у другим штампаним медијима, у „Недељном телеграфу“, „Гласу“, „Блицу“. Био је уредник фотографије у „Репортеру“, „Статусу“, „Новом магазину“ и франкфуртским „Вестима“. Сарађивао је са многим агенцијама, „Ројтерс“, „Асошијејтед прес“, „EPA“… Његове фотографије су објављиване у великим светским публикацијама и домаћим часописима, као што су „Сандеј тајмс“, „Статут“, „Време“, „НИН“, „Профил“, „Њусвик“… Учесник је многих колективних изложби и аутор је две самосталне, у Галерији „Прогрес“ 2009. године и у Конаку кнегиње Љубице 2024, са изложбом која је сада у Чачку. Поред новинске фотографије, Зоран Раш се бави рекламном, модном и примењеном фотографијом – навео је Бранимир Карановић биографију Зорана Рашевића Раша, аутора изложбе „Фотографије које се памте“.
Професор Карановић је подсетио да је ова изложба Рашов пројекат одабраних колега са њиховим незаборавним радовима који их најбоље репрезентују. То је, како је рекао, на наки начин урађено по угледу на идеју Националне географије од пре десетак година, кад су своје најбоље репортере, фотографе, светски познате, сликали са њиховим најпознатијим, легендарним сликама.
– Али, без обзира на то, ово је наша српска варијанта и веома је значајно да се види и да се запамти. То су познате фотографије догађаја из свих наших медија, а објављиване су и у свету. Зоран Раш је имао идеју да представи, не само сјајне портрете колега, него и догађаје кроз њихове радове, догађаје из друге половине 20. века, као и оне који се памте у овом времену. То је његов лични избор фотографа, колега. А избор њихових радова које они приказују настао је у договору са ауторима. По његовој идеји је договорено да се изаберу слике које ће редоследом обележити нашу епоху у којој смо живели, од ратова до многих других догађаја које ми памтимо и који ће се кроз те фотографије памтити. Оваквом поставком и оваквом изложбом Зоран Раш, можда, ненамерно апелује на млађе фотографе да праве своје изборе, да памте или да показују фотографије које су они запамтили, што ће такође једног дана бити релевантни документи времена. Ово је ужа селекција од 31 фотографа и 31 слике, могло би да буде много више, али он препушта другима да праве своју генерацију фотографа и да заједнички бирају њихове фотографије. То је оно што је Зоран Раш назвао „Фотографије које се памте“. Наравно, памтимо и људе који су то направили, јер су то професионалци који су потпуно посвећени послу, прављењу докумената свога времена – рекао је, отварајући ову изложбу, професор емеритус Бранимир Бане Карановић.
Аутор изложбе Зоран Рашевић је напоменуо да има пуно добрих фотографа, али да је он окупио, углавном, колеге и колегинице са којима је радио, путовао по бившој Југославији и свету и додао:
– Углавном сам знао и све њихове фотографије, пошто сам много радио и као уредник. Лепо смо се договорили, имали смо врло, врло кратко фотографисање и веома сам задовољан како је све урађено.
Свака фотографија на свој начин плени пажњу, али ако барем на једној дуже задржите поглед, за вас ће имати посебну уметничку вредност. Изложбу „Дани фотографије“ можете погледати до 30. октобра у Културном центру и пронаћи макар ту једну, а верујемо, биће их много више.
Текст и фотографије Нела Радичевић
ФОТОГРАФИЈЕ И АУТОРИ КОЈИ СЕ ПАМТЕ
“Фотографије стварамо и чувамо као најверодостојнији доказ једног времена. Оне најбоље објављиване су на стотине пута, зато што су у једном кадру на упечатљив начин описале не само један догађај, већ и једну епоху. И много година касније и даље су актуелне, па су тиме постале антологијске. Намера ми је била да остану упамћене не само фтографије, већ и њихови аутори, моје колеге, фотографи и фотографкиње. Они су добар део свог живота провели иза фотоапарата, испуцали на стотине хиљада снимака, прешли исто толико километара, у потрази да направе што бољи снимак. Они су ти чије је око ухватило тај антологијски тренутак и створили фотографију која се памти. Желео сам да сада они стану, по свом избору, иза једне од својих најбољих и најпознатијих слика. Одабрао сам тридесетак својих колега и колегиница и трудио се да буду из различитих области фотографије. Поред ратне, ту је лајф фотографија, спортска, концептуална, рок, модна, филмска, подводна, портрети… Међу колегама које сам имао част да фотографишем су Томислав Петернек, доајен српске фотографије, Горан Томашевић, добитник Пулицерове награде за фотографију, Предраг Митић, чија се фотографија налази у Музеју примењене уметности као национално благо, Милош Цветковић, један од најпознатијих ратних фоторепортера, професори Бранимир Карановић и Александар Келић, Брајан Рашић, фотограф „Ролингстонса“ и најпознатијих светских музичких звезда. Ту су и Петар Кујунџић, Душан Вранић, Драгољуб Замуровић, Жељко Шафар, Емил Ваш, Имре Сабо, Ненад Марјановић, Горанка Матић…”, написао је Зоран Рашевић Раш у пропратном каталогу изложбе “Фотографије које се памте”.
2. МЕМОРИЈАЛ ДРАГОЉУБА ТОШИЋА
На расписани конкурс за изложбу фотографија „2. Меморијал Драгољуба Тошића“, са темом „Портрет“ приспела је 371 фотографија од 94 аутора, од чега је за излагање одабрано 68 фотографија од 65 аутора. Међу 94 аутора који су послали фотографије, 25 су са звањем МФ ФСС, КМФ ФСС и са листе 10 најуспешнијих аутора ФСС за 2024. годину, па је испуњен услов да изложба има Први ранг ФСС, рекао је аутор пројекта Војислав Војо Пештерац.
ПОРОДИЧНА ФОТОГРАФИЈА
„Пројекат „Породични портрет“ реализован је први пут 2015. године у оквиру Летњих дана културе. Тада смо отворили старе породичне албуме наших суграђана. Од њихових старих породичних фотографија и од нових, направљених у оквиру пројекта, приредили смо запажену изложбу фотографија. Радећи на овом дугогодишњем пројекту покушавамо да дамо свој допринос популаризацији породице и традиционалних породичних вредности у времену где брзина живљења родитељима оставља врло мало времена за породицу и децу“, написао је у пропратном каталогу аутор изложбе Раденко Раћо Радовановић.
