У времену када се често заборави да праве вредности живе у свакодневним, тихим делима, у Ивањици је једна фирма одлучила да пронађе и захвали се онима који их чине. Акција „Скривени хероји Ивањице“, коју је покренула „Торта“, настала је из жеље да ода признање људима који предано, из срца и без рекламе доприносе својој заједници.
Од предлога запослених, пажљиво је одабрано једанаест Ивањичана који својом добротом, посвећеношћу и скромношћу представљају прави узор свима око себе. Сваког од њих изненадили су поклоном – тортом, ваучером од 10.000 динара, цегером, шољом и захвалницом. Али, много више од свега тога, дирнула их је пажња и чињеница да их је неко видео.
„Идеја је била једноставна, али дубоко емотивна: пронаћи и захвалити се људима који свакодневно, тихо и ненаметљиво чине добра дела и шире праве вредности свог краја. Желели смо да покажемо колико је важно неговати топлину, добронамерност и пријатељство – вредности које су у самом срцу нашег бренда и места одакле потиче. Искрено сам се изненадио колико је тихих хероја који су нас надахнули да акцију наставимо“, каже Игор Марић, власник „Торте“.
Они који су добили захвалницу нису у жижи јавности. То су комшије које помажу без питања, учитељи који с љубављу преносе знање, лекари који и после смене или у пензији сврате да обиђу пацијента, они који годинама волонтирају у локалним удружењима или старији суграђани који су, иако тихи, оставили дубок траг у заједници. А спаја их оно што је најважније – људскост.
Милинко Ђокић, вишеструки добровољни давалац крви и волонтер Црвеног крста, добио је признање за хуманост и дугогодишњу подршку људима у невољи.
Хамди Фетахи, радник ЈKП „Ивањица“, награђен је за свакодневну пожртвованост и бригу о чистоћи града, којом показује да су најједноставнији гестови често највреднији.
Гордана Туновац, лекар у пензији и хранитељ, добила је захвалницу за несвакидашњу људскост и несебичну љубав као пример хуманости и живљења мисије.
Емилијан Протић, новинар у пензији и публициста, награђен је за књижевни рад и представљање Ивањице широј јавности, којим је сачувао вредности свог краја од заборава.
Ацо Брадић добио је признање за несебични допринос и дељење знања и искуства којим јача заједницу.
Татомир Баковић, лекар у пензији, истакнут је за дугогодишњи педијатријски рад и посвећеност здрављу Ивањичана.
Бориша Миловановић добитник је захвалнице за привредни допринос и несебичну подршку заједници.
Др Соња Kушић награђена је за пожртвован рад и преданост здрављу својих суграђана.
Душанка Аврамовић добила је признање за неуморну посвећеност и снагу мајке која је пример храбрости и топлине.
Снежана Проковић, учитељица која свакодневно из Драгачева пређе више од 140 километара да би радила у Kовиљу и истовремено хранитељка, награђена је за животну посвећеност кроз учитељску професију и несебичну бригу и љубав према деци.
Неки од њих су и добитници општинских признања поводом Дана града, али ово, како кажу, доживљавају као најлепшу захвалност, ону која долази из срца суграђана.
„Kад су нас изненадили, нисам знао шта да кажем. Није ствар у поклону, мада никад слађи нисам добио, већ у томе да знаш да твоје дело има смисла“, рекао је Емилијан Протић.
Снежана Проковић је посебно емотивно доживела овај избор међу хероје њене родне Ивањице јер је у то време била у болници са дететом.
-Док је мој херој и јунак био на интензивној нези, ја сам проглашена за хероја Ивањице! Преплавила су ме помешана осећања туге и среће. Нисам била у могућности да преузмем захвалницу и то је учинио мој брат. Желим да се захвалим Игору и „Торти“ на указаној части да се нађем међу изабраним херојима моје Ивањице.
Хамди Фетахи је био један од номинованих за овогодишњу Општинску награду али је није добио јер је Комисија одлучила да никоме не додели. Због тога није крио одушевљење овим признањем.
-Много сам радостан што неко примећује мој рад. Грађани су ме већ предложили да као најбољи радник у овој области понесем награду општине али се то није десило. Зато ми је срце пуно што су ми суграђани ипак на овај начин одали признање. Одушевљен сам овом акцијом.
За фирму „Торта“, ово није била само рођенданска акција поводом Дана фирме, већ подсећање да заједница постоји захваљујући људима који дају, а не траже ништа заузврат.
Kако кажу, ово је тек почетак, јер Ивањица има много скривених хероја које вреди пронаћи.
Kроз сузе радоснице, осмехе и загрљаје, тог дана се показало да захвалност има снагу да споји људе. А скривени хероји доказали су да права људскост не тражи аплаузе, већ делује тихо, али срцем.
Ј.С.
