У сарадњи са чачанским Институтом за воћарство и Агрономским факултетом, новосадским Пољопривредним факултетом и Хемијским факултетом Београдског универзитета, Институт за примену науке у пољопривреди је недавно у Чачку организовао национални научни скуп посвећен савременим технологијама и тенденцијама развоја пољопривреде. Прилагођавање технологије производње воћа и поврћа све изразитијим климатским променама које наносе огромне штете нашој пољопривреди, мере за ублажавање штетних последица и савремени приступи преради и паковању биле су најзначајније теме овог научно-стручног скупа, а о њима су говорили најеминентнији домаћи стручњаци, који се из различитих углова баве изналажењем најбољих решења за све изазове са којима се данас сусрећу пољопривредни произвођачи у нашој земљи. Скуп је подржало Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.
Научно- стручни скуп је посвећен изазовима са којима се сусрећу пољопривредни произвођачи, пре свега, климатским променама, које су и у овој сезони нанеле велике штете пољопривреди, а које ће бити присутне и у наредним годинама.
– Дошли смо овде у Чачак да сви заједно, као научни и стручни радници, пружимо свој допринос прилагођавању наше пољопривреде новонасталим околностима. Овде су се окупили највећи стручњаци за област воћарства и повртарства како би дали препоруке у ком смеру даље да иде пољопривреда Србије. Одговор на нове изазове у пољопривреди је једино примена нових технологија. Наука има одговоре на све и само треба да применимо најновија сазнања и да идемо у корак са светом. Једино на тај начин ћемо бити конкурентни и моћи да сачувамо прехрамбену сигурност наше земље – рекао је за наш лист директор Института за примену науке у пољопривреде др Раде Јовановић.
САВРЕМЕНИ СИСТЕМИ ЗАШТИТЕ
Појава ниских зимских температура, позних пролећних мразева, суше, града и олујног невремена су фактори који су у последњим годинама највише утицали на смањење пољопривредне производње, нарочито воћарске, навео је проф. др Зоран Kесеровић.
–Имали смо много проблема у протеклих двадесетак година, а посебно у последњих десет, са ожеготинама и градом, па је држава почела да издваја подстицајна средства за примену технологија које су прилагођене климатским променама. Кренуло се са подизањем савремених воћних засада са противградним мрежама које, осим од града, пружају заштиту и од ожеготина. Ниске температуре и позни пролећни мразеви у последње време највише утичу на смањење пољопривредне производње, јер имамо најчешће један топао период у јануару, фебруару и марту. Имали смо, рецимо, 2020. свега 30 и нешто литара падавина за прва три месеца, а кад немамо ту зимску влагу – имамо проблем са сушом. Високе температуре пред крај зиме су и ове године покренуле развој генеративних пупољака, а крајем марта и почетком априла задесили су нас минуси који су нанели велике штете пољопривредним културама, какве нисмо имали од мраза у последњих тридесет година. Касније смо имали велике штете од града, али и све присутније суше и због тога је наш главни задатак да се прилагодимо тим климатским променама. Свега седам одсто од укупног пољопривредног земљишта заливамо, док је у воћарству то 30 процената и због тога би у наредном период Влада Републике Србије и Министарство пољопривреде требало да обезбеде значајна подстицајна средства за повећавање наводњаваних површина – навео је проф. др Кесеровић.
ОД ИЗБОРА ОДГОВАРАЈУЋИХ ВОЋНИХ ВРСТА И СОРАТА ДО ПРИМЕНЕ САВРЕМЕНИХ ЗАШТИТНИХ СИСТЕМА
Проф. др Кесеровић истиче да постоје разни системи заштите воћних засада од ниских температура, али да је најбоље да воћари изаберу одговарајућу воћну врсту и сорту за дате агроеколошке услове. Као најбоље примере погрешне праксе наводи подизање засада кајсије, брескве и малине у Војводини, што се није добро показало. За заштиту од града, поред противградних мрежа, препоручио је увођење СПАГ система који се користе у Шпанији и Португалији.
– Први противградни топ је дошао у Србију, а поред антифрост система, такође постоји и СПАГ систем који се користи у заштити од ниских температура до -4, а ако се уграде грејачи и до -6 степени Целзијуса. Предлажем да Министарство постави пилот огледе, посебно у Централној и Западној Србији, где се налази претежни део воћарске производње, негде око 60 одсто. Чека нас јако неизвесна будућност и уколико схватимо да се технологије морају прилагођавати климатским променама, једино на тај начин ћемо добити битку у воћарској производњи – нагласио је Кесеровић.
ЗНАЧАЈ ПРИМЕНЕ САВРЕМЕНИХ ТЕХНОЛОГИЈА
Директор чачанског Института за воћарство др Дарко Јевремовић говорио је о ефектима климатских промена на вирусне болести воћака. Он је посебно нагласио да савремена технологија мора да прати климатске промене, али да се истовремено не смеју заборавити ни основни почетни принципи, што подразумева да се испоштују сви захтеви сорте, односно воћне врсте, у погледу земљишних услова, као и климатских, јер то је нешто што је данас најпотребније, а тек након тога следе савремене мере које ће унапредити агротехнику и производњу да дођемо до оптималних приноса и квалитета плодова.
– Пољопривредна производња се са климатским промена наглашеније суочава у последњих десет година. Сведоци смо великих штета у пољопривредној производњи у претходне две године услед негативног дејства климатских промена. Наше презентације на овом скупу су управо усмерене на последице климатских промена, али и на решења на који начин да предупредимо штете које се у воћарству јављају услед благих зима, позних пролећних мразева, суше, топлих јесени и свих елемената које носе са собом климатске промене – објаснио је др Јевремовић.
СКУПЉА И ЈЕФТИНИЈА РЕШЕЊА ЗА ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ ПРОБЛЕМА
Иако је наука спремна да пружи одговоре на све изазове које доносе климатске промене, како је навео др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, произвођачи су се у претходном периоду заситили увођења нових технолошких операција, јер су оне биле прилично скупе, а са друге стране ефекти нису били баш најбољи. Kонкретно, откупне цена воћа представљају важан фактор који утиче на то колико ће пољопривредници улагати у воћарске и друге биљне културе.
– Наука је спремна да пружи одговоре на негативан утицај климатских промена на пољопривредне културе. Постоје скупља и јефтинија решења. У свету се пуно ради на превазилажењу тих проблема, наравно, ни Србија не каска за тим научним и техничко-технолошким достигнућима и имамо шта да предочимо. У размени искустава са стручњацима из Србије и окружења дошао сам до закључка да ми можемо да понудимо знатно напреднија, а јефтинија техничка решења за превазилажење, пре свега, великих суша. Наравно да је недостатак воде све израженији. Ту постоје решења која у већој или мањој мери утичу да биљке боље превазиђу стања физиолошких шокова. У свакој вегетацији, наравно у зависности од године, имамо по неколико циклуса улажења биљака у стање физиолошког шока. У том контексту, рад са произвођачима на терену је оно што је неопходно и на чему се мора инсистирати да би се превазишли сви присутни проблеми. Србија је пољопривредна земља и свака озбиљна држава која размишља о будућности не сме да дозволи да зависи од увоза хране. Сигуран сам да се и у Србији размишља у том смеру и овај неконтролисани увоз који се тренутно дешава на нашем тржишту мора да се регулише на неки начин. Неопходно је, такође, да се изнађе начин да се заштите наши произвођачи, а сигуран сам да је наша храна по начину на који се производи и квалитетнија и здравствено безбеднија од оне увозне – истакао је др Лепосавић и додао да је управо у условима све наглашенијих климатских промена неопходно снажније присуство струке на терену, што ће у наредном периоду условити и веће интересовање младих за пољопривредне факултете, а у томе би требало да их подрже и надлежни у држави, пре свега, стварањем већих шанси за њихово запошљавање у струци.
Како је истакао проф. др Владимир Курћубић, декан Агрономског факултета у Чачку, овакви научно-стручни скупови су идеална прилика за размену научних и стручних информација о новим технологијама и иновацијама у биотехнологији и пољопривреди.
– Сигуран сам да је овај научни скуп понудио одређена решења за проблеме са којима се суочавају пољопривредници у све изразитијим условима климатских промена и да је веома значајан за све оне који су данас дошли овде да чују реферате еминентних стручњака, за наше студенте, за стручњаке из пољопривредних саветодавних служби, јер климатске промене су, свакако, најзначајнији изазови који нам диктирају одрживи развој. Генерално, један од важних одрживих циљева развоја за који се залажу и Уједињене нације је смањење глади, која је на свету заиста огромна, тако да је сасвим јасно колико је ова тема значајна са становишта прехрамбене сигурности становништва – нагласио је Курћубић.
Национални научни скуп о савременим технологијама и тенденцијама развоја пољопривреде одржан је на Агрономском факултету у Чачку.
В. С.
