Бранка Јоксић из Јежевице, након одласка у пензију, пронашла је себе у производњи слатко-слане зимнице. Већ пуних десет година, она се бави производњом слатког и џемова од различитих врста воћа, зимнице од паприке, купуса, парадајза.
- Прављење зимнице почиње од лета, крећемо прво од слатке зимнице, скоро свако воће претварам у слатко. Правим слатко од наших домаћих јагода, али и од шумских јагода, од боровнице, рибизле, малине, шљиве. Имамо обичну, празну шљиву, али и шљиву са додатком ораха, бадема, а сезону слатке зимнице завршавам са слатким од дуње. Поред слатког, припремам и џемове од разних врста воћа, као и домаће сокове. Код воћа је најбитније да је здраво, да није презрело, да може лепо да се обради – рекла је наша саговорница.
Када је реч о сланој зимници, њену припрему Бранка започиње крајем августа и то траје скоро два месеца. С обзиром на то да је Бранка Војвођанка, припрема и производе из свог краја.
- Крајем августа крећем са сланом зимницом, са остављањем краставчића, сомборке, паприке филети, ајвара, који искључиво правим од печене паприке. Правим благи и љути и ајвар од цепкане парике. Остављам млевени парадајз, војвођански кувани сок од парадајза, паприку са купусом, карфиол. Ништа ми није посебно тешко, али нешто што тражи највише времена дефинитивно је ајвар. Један дан потребан је само да оперете и избришете паприку, па онда један дан за печење, па за љуштење, цеђење и на крају пржење. Јако је важно добро испржити паприку да би авјар био добар – прича наша саговорница.
Свака тегла припремљена је пажљиво, стрпљиво, како истиче Бранка Јоксић, када припрема зимницу за куповину, припрема исто као за своје унуке и укућане, здраво, природно, са пуно љубави.
- Важно ми је да је све укусно, користим искључиво прву класу паприке, покушала сам другу, јер је мало јефтинија, али, ипак, то није могуће, јер паприка буде танка, ситна. Ипак је прва класа паприке најбоља за ајвар, пуна и дебела – прича Бранка.
Дуг је процес од воћа из гајбе до тегле. Иако то захтева да некада ради и по читав дан, Бранки ништа није тешко. Она свој посао воли, не жали се, а осмех на лицу купаца јој је највећа сатисфакција.
- Овај посао се не можете радити на силу. Много љубави треба да бисте воће и поврће претворили у готов производ у тегли и оно што је најважније јесте да купци након тога буду задовољни и да поново дођу код вас. Наравно, хигијена је на првом месту, јако је битно да тегле и посуђе буду на чистом, добро опрано – казала је саговорница „Чачанског гласа“.
С обзиром на то да је већ деценију у пензији, продаја зимнице за Бранку је додатна зарада и не жали се. Ова вредна жена годинама има сталне купце, који задовољни долазе по њене квалитетне и укусне производе.
- Продаја иде фино, доста робе је продато, али највише продајем код куће. Имам муштерије које долазе сваке године. Жене су данас доста оптерећене, углавном су запослене, неке имају малу децу, неке имају свекрве, мајке па им и оне помажу, али доста њих купује зимницу. Чланица сам Удружења жена „Евгенија“, па своје производе излажемо када нам долазе гости, али и на разним манифестацијама на којима учествујемо – каже Јоксић.
На Бранкиним полицама налази се мноштво тегли различитих боја. Посебну пажњу привукло нам је слатко од поморанџине коре.
- Ово слатко сам пробала први пут у Словенији. Стицајем околности, излагала сам га овог лета на манифестацији у Бресници, када ми je пришао кувар Саша Мишић и пробао слатко, истичући колико је „грчко слатко“ здраво. Заиста је био одушевљен укусом – истакла је Бранка.
РЕЦЕПТ:
Потребно је, пре свега, изабрати јаку боју поморанџе. Када се направе режњеви и добро се обради кора, потребно их је уролати у пужиће и ставити на штапиће за ражњиће. Након тога, потопити их у посуду са водом, у којој су растропљене три супене кашике соде бикарбоне. Након што то одстоји 24 сата, добро их испрати. У другој шерпи потребно је ушпиновати воду, на два килограма шећера иду две чаше воде. На крају, пужићи од поморанџине коре скидају се са штапића и кувају.
Виолета Јовичић
