КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ ОТЕЖАВАЈУ И ХЕМИЈСКУ ЗАШТИТУ БИЉА
У ПОСЛЕДЊОЈ ДЕЦЕНИЈИ ЗАБЕЛЕЖЕНО ПОВЕЋАЊЕ БРОЈА БОЛЕСТИ И ШТЕТОЧИНА У ПОЉОПРИВРЕДНОЈ ПРОИЗВОДЊИ
Пољопривредна производња у условима све изразитијих климатских промена више није иста као пре, јер су услови за раст и развој воћа, поврћа и житарица широм света, па и у нашој земљи, значајно измењени. Пољопривредници суочавају са учесталијим природним непогодама – сушама, поплавама, непредвидивим временским условима, као и са растом броја биљних болести и штеточина, а како би се умањио штетни утицај климатских промена у пољопривреди, неопходна је брза адаптација начина производње и заштите биља.
У циљу обезбеђивања прехрамбене сигурности становништва, од кључног значаја је да се на изразито неповољан утицај климатских промена одговори брзим и сталним прилагођавањем не само начина производње, већ и заштите биља. Како истиче др Дарко Јевремовић, директор чачанског Института за воћарство, климатске промене значајно мењају динамику појаве и ширења биљних болести, што представља један од највећих изазова за савремену пољопривреду, па је њихово благовремено препознавање кључно је за очување приноса и квалитета плодова. Са друге стране, нове регулативе, које уводи Европска унија, доносе смањење броја пестицида и укидање многих активних материја у њима, што отежава борбу са постојећим, али и новим штеточинама и болестима које се појављују услед климатских промена.
Климатске промене, према речима др Јевремовића, снажно утичу и на сегмент хемијске заштите и директно и индиректно. У последњих 10 до 15 година, када су климатске промене постале изразитије, појавило се пуно нових биљних болести и инсеката који нису били карактеристични за Србију, пре свега, због отопљавања времена:
– У условима све наглашенијих климатских промена, и код нас се полако јављају биљне болести и штеточине које су ранијих година биле карактеристичне за медитеранске земље. Такође, болести и штеточине са севера Африке полако стижу код нас. У претходних десетак година пронашли смо неколико болести не само код воћа, већ и код осталог пољопривредног биља, које нису биле карактеристичне за Србију. Те болести су сада постале редовна појава, јер се у претходним програмима заштите није обраћало довољно пажње не само на њих, већ и на нове инсекте, тако да су прошли негде „испод радара“. Управо због тога се последњих година програми заштите полако мењају и прилагођавају тим новонасталим променама. На пример, песталотије, врсте гљива које су карактеристичне управо за Медитеран и Малу Азију, код нас су откривене тек пре десетак година и сада их редовно налазимо код свих воћних врста, па смо сходно томе прилагодили и програме заштите. Када говоримо о штеточинама, због све наглашенијих климатских промена, али и протока роба, појављују се неке нове биљне ваши, неки нови инсекти, који наносе штете пољопривредној производњи, али се и ту врло брзо прилагођавамо, тако да су у програме заштите укључени препарати који ефикасно делују на њих.
Благовремено препознавање измењене динамике појаве и ширења биљних болести, како наводи Јевремовић, од кључног је значаја за очување приноса и квалитета плодова у условима климатских промена које представљају највећи изазов у воћарској и пољопривредној производњи уопште. Вируси су проузроковачи бројних болести воћака који изазивају различита оштећења на биљним органима, смањују принос и квалитет плодова. У зависности од осетљивости врсте и сорте воћака, као и од самог вируса, економске штете могу бити огромне. С обзиром на природу вирусних болести, њих није могуће лечити директним мерама заштите, већ је приоритет у примени превентивних мера контроле.
– Када је реч о вирусима, дошло је до великих промена, пре свега, због тога што биљке у овако измењеним климатским условима имају слабију кондицију и слабије подносе вирусне болести. С обзиром на то да више не постоје одређени пестициди, вирусне болести не могу да се лече класичним путем као гљиве и бактерије, тако да морамо да делујемо превентивно или директно да примењујемо биостимулаторе који подижу отпорност биљака и на тај начин да ублажимо последице вирусних инфекција. Такође, нови инсекати који су се појавили преносе те вирусне болести, тако да је то индиректна последица на ширење вирусних болести – објашњава Јевремовић.
Наш саговорник истиче да наши пољопривредници врло брзо усвајају нова сазнања, што представља велику предност у процесу прилагођавања новонасталим условима производње.
– Институт за воћарство често организује радионице на пољу или у сали (путем презентација), тако да наши воћари врло брзо усвајају нова научна сазнања и решења, која могу да се примене у пракси, како би се решили присутни проблеми у области заштите воћних врста. Ограничавајући фактор у свему томе је мала палета пестицида која постоји, јер сваке године неки од њих излазе из употребе, а појављују се нови, али је генерално општи став да они имају слабију ефикасност. Уколико се примени већа концентрација тих пестицида, постоји велики ризик да се у пољопривредним производима појаве остаци пестицида, што може да угрози здравље људи, тако да је данас, гледано из тог угала, веома тешко спровести ефикасну хемијску заштиту биља. Биопестициди, који се примењују и у органској производњи, прилично су скупи, али јако добро могу да реше проблеме у производњи, пре свега, у заштићеном простору – у пластеницима, у којима се код нас у великој мери гаји и јагода, а у новије време и малина и купина, тако да је то један од ефикаснијих начина спровођења заштите. Ако говоримо о доступности пестицида, све оно што користе произвођачи у Европи доступно је и у Србији. Углавном су то исте активне материје, с тим што је Србија у предности у ситуацији када дође до забране неког хемијског препарата у Европи, јер има годину дана да се прилагоди тој промени. Генерално, наши пољопривредници су добро обучени и поштују сва правила која препоручују наука и струка, укључујући и дозе препарата, мада повремено има и одређених пропуста, али су то, ипак, само појединачни случајеви који се могу приписати несавесним произвоћачима – истиче Јевремовић.
В. Степановић
Фото: Архива саговорника
