АМБРОЗИЈА ДОСТИЖЕ ВРХУНАЦ ЦВЕТАЊА: КАКО УБЛАЖИТИ ТЕГОБЕ АЛЕРГИЈЕ?
У августу амброзија достиже врхунац цветања и ослобађа полен који мучи на десестине хиљада људи. Ова коровска биљка има изузетно агресиван алергени потенцијал, па и најмање количине њеног полена у ваздуху код осетљивих особа изазивају бурне здравствене тегобе. Период цветања амброзије се из године у годину продужава, а због глобалног пораста температура и повећања концентрације угљен-диоксида, биљка брже буја, производи више полена, а њена сезона се, уместо до краја септембра, продужава и до краја октобра.
Док природа улази у касно лето, а Сунце немилосрдно пржи, како истиче дипл. инг. Слађана Милетић, саветодавац за заштиту биља у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Чачак, поред путева, на запуштеним ливадама и на необрађеним њивама широм Србије, па и у чачанском крају, у великој количини буја амброзија. Ambrosia artemisifolia је једногодишња коровска биљка, пореклом из Северне и Средње Америке, која је у Европу донета приликом увоза семена житарица и детелине. Препознатљива је по дубоко урезаним листовима и стабљици која може да израсте до метар и по, па чак и два метра и сврстава се у групу изузетно инвазивних коровских биљака. У овом периоду године, она шири милионе поленових зрна која ветар носи километрима далеко.
– Оно што овај коров чини посебно опасним јесте његова огромна отпорност и грађа поленовог зрна. Зрна су микроскопске величине, лагана и опремљена ситним кукицама којима се лако лепе за слузокожу дисајних органа. Најчешће се истиче да је критична граница која изазива реакцију код осетљивих особа око 15 поленових зрна по кубном метру ваздуха, али током августа и у првој половини септембра, те бројке код нас прелазе неколико стотина, па чак и неколико хиљада поленових зрна. Ова количина поленових зрна ваздух чини токсичним за људе склоне алергијама. Борба против амброзије није само здравствено, већ је и законско питање. Према важећим уредбама, сви власници парцела и корисници земљишта, било да је реч о приватним двориштима, пољопривредним парцелама или јавним површинама, дужни су да редовно уклањају коров. Еколози напомињу да је највећа грешка закаснело и једнократно кошење, јер ако се амброзија покоси прекасно (када је већ процветала) или прениско, биљка се додатно разграна и шири још више полена и семена. Најефикаснији метод за мање површине је чупање биљака из корена, док су још у младом стадијуму, док се велике количине амброзије морају хемијски третирати или косити чак више пута током године, пре него што формирају цвет – рекла је за „Чачански глас“ Слађана Милетић.
И прим. др Милан Рогановић, специјалиста за ОРЛ, истиче да у ово доба године коровске биљке доминирају својим поленима и да је сада посебно актуелна амброзија, која спада у корове са јако израженим алергеним својствима. Симптоми алергије на амброзију су слични као код обичне прехладе – црвенило и сузење очију, свраб коже, носа, грла, запушен нос, учестало кијање, кашаљ, главобоља, умор, малаксалост и због тога их пацијенти тешко препознају. Могу бити блажи и озбиљнији. За разлику од прехладе, код алергије симптоми трају дуже.
– Тропске врућине погодују развоју алергена, а има и ветра па се полен амброзије лако расејава. Ова коровска биљка је на наше подручје стигла пре двадесетак година и постала актуелна. Нажалост, нема систематског уништавања амброзије, тако да се она раширила по целој Србији и са својим јаким алергеним способностима може изазивати изражене тегобе код пацијената. Превентива постоји, али се она врло тешко остварује у данашњем темпу и условима живота. Књиге увек кажу да се не излажемо алергенима, али је у пракси то тешко изводљиво. Такође, особе које су алергичне могу превентивно да почну одређену терапију пре највећих удара било којих алергена у сезони, па самим тим и амброзије и то им може ублажити развој тегоба, уколико не може потпуно да их спречи. Уз консултације са доктором, превентивне мере би требало применити чак и до месец дана пре очекиване сезоне одређених алергена, како се не би развила нека јача клиничка слика. Већ кад крене сезона, ако се тек тада уведе терапија, не може се очекивати да ће тако брзо доћи до смањења тегоба. И након нестанка тегоба, терапију не би требало одмах укинути, јер би алергија могла поново да се врати. Људи код којих је установљено да имају алергију требало би редовно и строго на време да узимају терапију, посебно они, код којих су алергијски тестови показали на шта су конкретно алергични. Алергија је, уствари, прејак одговор нашег имуног система на неке супстанце које су нешкодљиве, али их организам из неких разлога препознаје као штетне. Поред избегавања алергена, понекад се уз терапију препоручује чак и минимално излагање тим супстанцама на које смо алергични, како бисмо моделирали да наш имуни систем након тога нормално реагује на одређене спољне надражаје – објашњава прим. др Милан Рогановић.
Др Рогановић саветује да би особе склоне алергијама или алергичне после сваког изласка напоље, у сезони алергена, требало да испирају слузнице носа, ждрела, да се умивају, промене одећу, како би се одстранили сви алегени, јер што је њихова концентрација мања – мања је и реакција или је уопште и неће бити. Као заштита од полена амброзије, препоручује се и употреба спрејева, гелова или неке масне креме за ноздрве, како би се направила механичка баријера. Веш не би требало да се суши напољу, јер мокре тканине делују као магнет за лепљиви полен амброзије и на тај начин га директно уносимо у кућу. Прозоре у најкритичнијим деловима дана обавезно држати затворене у периоду цветања амброзије и строго бирати време за излазак напоље, јер је концентрација полена највиша ујутру и током ветровитог времена. Најбоље време за шетњу је касно поподне или одмах након обилне кише.
В. С.
