ДРУГИ САБОР ХАРМОНИКАША СРБИЈЕ У ЧАЧКУ
После трубе и фруле, и хармоника је добила своје место у овом делу моравске Србије. Заљубљеници кажу – заслужено, јер ниједно весеље се не може замислити, ни једна лепа народна песма запевати, нити коло заиграти, без пратње доброг хармоникаша. Овај инструмент је временом постао незаменљив у српској народној музици. Други Сабор хармоникаша, одржан прошлог викенда, 13. и 14. децембра, у чачанском Културном центру, окупио је око 70 младих хармоникаша који су се такмичили за бројне награде. У недељу су се суперфиналисти, њих 17, представили публици уз Народни оркестар маестра Влада Пановића, уметничког директора ове манифестације и председника жирија. Претходне вечери гости Чачка у хотелу „Београд“ били су Алберто и Франческо Гверини (Guerrini), отац и син, власници компаније „Гверини“, од ове године техничког спонзора Сабора хармоникаша.
Према речима Војина Јаковљевића, директора Туристичке организације Чачка, која је уз Град Чачак организатор манифестације, овогодишњи Сабор је премашио очекивања.
– Ова манифестација заснива се искључиво на народној музици, а хармоника је најпопуларнији инструмент у нашој земљи. Наш крај је препознат у домену народног стваралаштва. Са нашим Краљевчанином Владом Пановићем имамо десетогодишњу сарадњу. Његов предлог је да Чачак буде центар српске хармонике, иако увек постоји „задиркивање“, јер је Краљево дало изузетне хармоникаше, попут Тозовца, Пановића, Софронијевића, Мијатовића… Али, Чачак има велики потенцијал, музичке школе, имали смо чувене композиторе, музичаре на другим инструментима. Сабор је изазвао велико интересовање, а сигурни смо да ће времном само да расте. Ове године такмичари су били изузетно квалитетни, из еминентних школа су, из целе Србије. Посебну тежину има долазак представника компаније Гверини, реномираног италијанског произвођача који већ деценијама поставља светске стандарде у изради овог инструмента – рекао је Војин Јаковљевић.
Ове године није било предтакмичења, али Јаковљевић је најавио да ће се од следећег Сабора селекција одвијати у три центра у Србији и у Српском Сарајеву. Највероватније ће финале бити крајем јуна, како би Сабор био одржан на Градском тргу.
На презентацију Гверини хармоника дошли су музичари, поштоваоци и мајстори хармонике из Србије, Румуније, Мађарске, Македоније. Како је најавио Јаковљевић, од следеће године главна награда биће хармоника овог произвођача, који велику пажњу посвећује балканској, а посебно нашој народној музици. Према речима многих хармоникаша, а то је потврдио и маестро Влада Пановић, шеф Народног оркестра РТС-а, српска народна музика на Гверини хармоници има најлепши, чаробан звук и посебно обликоване, широке, а уједно топле и меке тонове. Верност овом бренду током својих дугих каријера поклонили су многи наши врхунски хармоникаши, попут Бранимира Ђокића, Љубише Павковића…
У кратком разговору за „Чачански глас“ Франческо Гверини, директор компаније, који је више пута био у Србији, а други му је долазак у Чачак, рекао је да овај произвођач хармоника постоји 105 година. Он је четврта генерација. На питање да ли има разлике у звуку између старих хармоника произведених половином прошлог века и нових, он је одговорио да их апсолутно нема.
– Од када сам преузео руковођење фирмом, вратио сам живот старом „президенту“. Исто важи и „шампионку“. На тај начин сам задовољио све директоре, као и музичаре. Слушам српску народну музику и када градим хармонике за цео свет полазим од вас, јер сте ви бољи у много чему од осталих, пре свега као хармоникаши, у изведби, по хармонији, тоналитету – истакао је Франческо Гверини, који на својој хармоници, поред наше, воли да чује румунску и ирску традиционалну музику, али и џез.
За маестра Пановића Сабор у Чачку има велики значај у очувању традиционалне српске музике, јер окупља све оне којима хармоника нешто значи.
– Организовали смо Други сабор и то је велики успех у овом деликатном времену тако брзе технологије, која нам децу гура на неку другу страну. Кроз овај фестивал могу да науче шта је наше народно коло, народна песма, традиција, шта значи „моравац“ за српску игру и за очување нашег музичког порекла – рекао је маестро.
У музичким школама у Србији има много деце која воле и свирају хармонику, али, према речима Пановића, уче класику и светску заоставштину.
– Нажалост, наше народне музике нема у школству. Надамо се да ће у наредним временима они који одлучују имати слуха да се у програмима нађе велико богатство српске народне музике, која има своја правила, своју метрику, украсе, особености. Као што су то урадили у Русији, и ми можемо у Београду и мањим центрима да направимо универзитет који би се бавио српском игром, колом, песмом – мишљења је Пановић.
На питање да ли његова хармоника носи тугу својствену руским звуцима или је радост и весеље, он нам је одговорио:
– Руска хармоника је увек толико дубока и широка, као степа. Зна да расплаче. Али, зна то и српска. Ипак, део Шумадије и западне Србије одише шармом и оптимизмом када је реч о народној песми. Увек нас први тонови дижу на игру, на песму и осмех. Југ Србије је мало тужнији, има дубоку сету, Војводина је веселија, а источни крај има неку разиграност. Зар све то није довољно за једну праву школу народне музике!?
Као дете био је опчињен хармоником. Замишљао је овај инструмент као оркестар, јер има басове, мелодију… Када је на ТВ чуо Народни оркестар, пожелео је да једном засвира у њему. Много је вежбао, уживао у томе и успео, постао је, признаје, „добровољни затвореник уметности, односно, музике“.
Весна Тртовић
Фото: Душко Луковић/ ТОЧ
СВЕУКУПНИ ПОБЕДНИК СТРАХИЊА РАДОЊИЋ
Титула свеукупног победника Другог сабора хармонике припала је осамнаестогодишњем Страхињи Радоњићу из Београда, који је заузео прво место и у категорији сениора. За ове две награде добио је укупно 270.000 динара. Свира хармонику од десете године. Пошао је стопама прадеде хармоникаша, док се отац као млад бавио певањем, а по његовом наговору и Страхиња је кренуо музичким путем. Иде у приватну музичку школу, вежба скоро свакодневно по више сати, што зависи од обавеза у редовној школи. Воли музику и свирање хармонике је за њега сваки пут радост.
– Конкуренција на Сабору је била јака, сви смо ту негде. Мени се посрећило. Титула апсолутног победника ми много значи, посебно када награда долази од оваквих музичара у жирију. Тек ће кренути сузе радоснице. Планови су да наставим да вежбам, да се бавим музиком, да напредујем и да једног дана станем уз Народни оркестар – рекао је Страхиња Радоњић.
НАГРАДЕ ПО КАТЕГОРИЈАМА
У категорији петлићи прво место припало је Виктору Димитријевићу. Међу млађим пионирима победио је Ђорђе Живановић, а од старијих најбољи је био Никола Поповић.
У категорији млађи јуниори прво место освојио је Лазар Чутовић, друго Михаило Јанојлић, а треће Угљеша Лојић. Међу старијим јуниорима најбољи је био Милош Јовановић, који је поред плакете као награду добио и 120.000 динара, други је био Михаило Станковић, а треће место поделили су Лука Станковић и Јован Живановић.
У категорији сениори прво место освојио је Стахиња Радоњић, друго Михаило Савковић, а треће је припало Павлу Богосављевићу и Марку Самарџићу.
У категорија дуети прво место освојили су Михаило Живојиновић и Михаило Савковић, друго Страхиња Радоњић и Милош Јовановић, а треће су поделили Михаило и Александар Стевановић и Василије и Лука Ђорђевић.Награда публике припала је Марку Самарџићу.
ЖИРИ
Поред маестра Владе Пановића, у стручном жирију који је оцењивао суперфиналисте били су маестро Синиша Вићентијевић, Санда Милошевић, Александар Ковачевић и професор Дарко Јокић. У ревијалном делу Сабора хармоникаша наступили су солисти Народног оркестра Катарина Богдановић, Јован Михаљица, Данило Живковић и Сашка Стефановић.
