НИСКЕ ТЕМПЕРАТУРЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ ЈАНУАРА НИСУ УГРОЗИЛЕ ОЗИМЕ СТРНИНЕ
ПШЕНИЦУ ОБАВЕЗНО ПРИХРАНИТИ КРАЈЕМ ФЕБРУАРА!
Како наводе пољопривредни стручњаци, ниске зимске температуре и снежне падавине, које су обележиле прву половину јанура, нису неповољно утицале на озиме стрнине.
– Све озиме стрнине су у добром стању, ушле су у хладне дане у повољном стадијуму развоја – избокориле су се. Пшеница и јечмови су прошли ону осетљиву фазу „до три листа“, у којој имају изузетну осетљивост на ниске температуре. У првој половини јануара било је довољно снега и мада се поново најављује нови талас неких нижих температура, али не толико ниских на које би озиме стрнине реаговале, то неће за њих представљати никакав проблем. Оне су сада у фази зимског мировања и уколико се наставе овакви временски услови, без голомразица и неких значајно нижих температура као што су -15 или -20 степени Целзијуса, не би требало да има проблема. Снега у овим количинима које су пале у првој половини јануара нисмо имали четири-пет година. Снег не само да штити биљке, него је веома важан због залиха незаменљиве зимске влаге, која ће много значити озимицама у пролећном периоду када почне њихов интензиван развој – истакао је за наш лист Милан Дамљановић, саветодавац из Пољопривредне саветодавне и стручне службе „Чачак“ (ПССС Чачак).
Наш саговорник такође напомиње да су ниске температуре и снежне падавине у првој половини јануара биле изузетно добре да се пречисте болести и штеточине, јер такво време не погодује развоју глодара који се могу јавити у повећаном броју када су топле зиме.
– Саветујем пољопривредницима да се сада мало одморе и да након тога, крајем фебруара, обавезно прихране пшерницу са „каном“ у количинама од 150 до 250 килограма по хектару, јер су се у претходним годинама залихе хранљивих материја у земљишту поприлично истрошиле. Управо због тога, никако не би требало прескочити ту прихрану – каже Дамљановић.
Према подацима Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак (ПССС Чачак), на подручју Моравичког округа прошле јесени засејано је око 6.900 хектара пшенице. Када је реч о осталим озимим стрнинама, засејан је 251 хектар ражи, око 2.000 хектара јечма ( 200 хектара мање у односу на план), 500 хектара овса (упола мање него што је планирано), 800 хектара тритикалеа (за 400 мање), а осталих стрних жита 16 хектара.
Иначе, пшеница се у чачанском крају, па и на подручју читавог Моравичког округа не гаји као нека економски значајна култура, већ се више користи за исхрану стоке. Поред тога, пшеница је култура коју наши пољопривредници традиционално гаје првенствено због хигијене земљишта и плодореда.
В. С.
