Selo

ЧАЧАНСКИ ИНСТИТУТ ЗА ВОЋАРСТВО ПОСЕТИЛА БУГАРСКА ДЕЛЕГАЦИЈА

ЧАЧАНСКИ ИНСТИТУТ ЗА ВОЋАРСТВО ПОСЕТИЛА БУГАРСКА ДЕЛЕГАЦИЈА

ЦИЉ ПОСЕТЕ – НАБАВКА САДНИЦА И УПОЗНАВАЊЕ САВРЕМЕНИХ ТЕХНОЛОГИЈА ПРОИЗВОДЊЕ 

Трочлана делегација из Бугарске је у уторак и среду, 13. и 14. јануара, посетила чачански Институт за воћарство. Циљ ове посете било је упознавање са новоствореним сортама воћа у овој научно-истраживачкој установи, као и са новим технологијама у воћарској производњи које се проучавају и препоручују воћарима у циљу превазилажења бројних проблема са којима се суочавају. 

Чланови бугарске делегације Александар, његов отац Тодор Димов и Цветан Хубанов заједно са др Александом Лепосавићем и мастер биологом Татјаном Анђелић 

На челу бугарске делегације био је Тодор Димов из Софије, који је сарадњу са Институтом започео још 2015. године, пре свега, због недостатка искуства у производњи јагодастог воћа и због тога што у његовој земљи, али ни од консултаната из Енглеске, није могао да добије конкретне и практичне одговоре за бројне изазове са којима се суочавао, а било их је много. Димов је истакао да често и радо долази у Чачак и да се поноси сарадњом коју је остварио са Институтом за воћарство, првенствено са професором Александром Лепосавићем, др Бранком Поповићем, али и другим колегама из ове установе, са којима се сусретао не само у Србији, већ им је неколико пута био и домаћин у његовој земљи. Конкретан повод за садашњи долазак је уговарање производње и куповина садног материјала за сезону јесен-пролеће 2026/2027. година, а реч је о количини од око12 хиљада садница. Како је навео, првенствено га интересује набавка сертификованих садница јабуке, али и новостворених сората шљиве различитог времена сазревања, које се могу продавати у свежем стању, али и прерађивати у различите производе као што су сува шљива и квалитетна ракија. По образовању историчар, Димов је пре 15 година заменио професорску катедру воћним засадима, не слутећи са којим се све проблемима може сусрести новајлија у воћарској производњи, јер му је на самом старту све то изгледало сасвим лако. 

– Изузетно сам захвалан, сада већ мом пријатељу Ацу Лепосавићу, који ми је помогао да унапредим производњу и у великој мери спречим негативно деловање све израженијих климатских промена, као и штеточина са којима се раније произвођачи у Бугарској нису сретали. Тренутно за нас у Бугарској велики проблем представља појава и пренамножење штетног инсекта жилогриза који уништава плантаже свих воћних врста. Раније је жилогриз штете наносио углавном вишњи и шљиви, али последњих година, због ограничења у набавци и забрани коришћења делотворних препарата, у целој земљи страдају и орах, јабука, као и шипурак и то нам је огроман проблем. Знајући да у Институту могу очекивати одговоре и на питања из области технологије прераде воћа, са собом сам повео и мог шеснаестогодишњег сина Александра, који показује велико интересовање за печење различитих дестилата. Он је имао прилику да чује доста корисних савета од др Бранка Поповића са којим је причао о печењу лозове ракије. Пробали смо овде и неколико врхунских ракија од шљиве, по којима је ваша земља позната и које, по мом искреном убеђењу, спадају у сам врх племенитих пића у свету – изнео је своје утиске за „Чачански глас“ Димов. 

Добро упознат са кретањима на европском и тржишту Азије, Цветан Хубанов, познати трговац воћем и поврћем и један од највећих произвођача јабуке у Бугарској, иначе трећи члан бугарске делегације, Димову је предложио да осим јагодастог воћа, започне и производњу јабуке и да садни материјал, због близине, набави у Србији.  

Гости из Бугарске у лабораторији Института за воћарство

– Често обилазим расаднике по Европи, а ранијих година смо саднице углавном набављали у Италији и Холандији. У чачанском Институту за воћарство сам имао прилику да видим најсавременије технике производње почетних категорија садног материјала. Пријатно ме је изненадила изузетна озбиљност која је у овој научно-истраживачкој установи изражена у поштовању процедура у производњи сертификованог и стандардног садног материјала, који не заостаје, ако чак и не превазилази квалитет садница које смо ранијих година набављали у Европској унији. Основни циљ наше посете је обезбеђење квалитетног садног материјала за нову сезону, али и дугорочна сарадња са Институтом и произвођачима који могу задовољити растуће потребе за квалитетним садним материјалом у нашој земљи, у којој се, иначе, нове плантаже углавном подижу уз помоћ европских фондова. Контрола трошења средстава из ових фондова је стриктна и спроводи се у десетогодишњем периоду, па је самим тим свака злоупотреба искључена – објаснио је Хубанов. 

Хубанов је, такође, навео да, осим у Бугарској, Македонији, Турској, Румунији и неким другим земљама, свеже воће често набавља и у Србији и да је углавном задовољан квалитетом овдашње робе, али да би, због све строжије контроле и забране коришћења већег броја активних материја, сви учесници у ланцу производње требало већу пажњу да посветите безбедности производа. Поред тога, како је истакао, значајније напоре би требало уложити да се у пољопривреди подигне степен употребе биопестицида и препарата који се могу лагодније користити у свим сегментима биљне производње.

Поред Лепосавића и Поповића, бугарску делегацију су дочекали и директор Института др Дарко Јевремовић и мастер биолог Татјана Анђелић. У оквиру дводневне посете Србији, гости из Бугарске су посетили и расадничара Дејана Миладиновића из села Лазаревац, који их је примио у свом растилу које се налази у околини Варварина.

Домаћини из Србије су имали прилику да од гостију сазнају да бугарски произвођачи имају значајне подстицаје за биљну производњу, која, примера ради, за хектар малине износи 1.000 евра. Поред тога, Бугарска је, због ефикаснијег коришћења ЕУ фондова, у последње две-три године учинила велики помак у воћарству, али се и њихови воћари, као и наши, суочавају са великим недостатком радне снаге. Такође,чланство у ЕУ је утицало на раст животног стандарда и минималне зараде, која сада износи око 620 евра, али и на подизање цена животних намирница које су, у већини случајева, више од наших. 

На основу познавања потреба тржишта о којима су опсежно говорили гости из Бугарске, али и према испољеном интересовању за набавку садног материјала јабуке, можда долазе боља времена и за наше произвођаче овог воћа, који се већ дуже време налазе у незавидној ситуацији!? 

В. С.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.