ПРЕДСТАВЉЕНЕ КЊИГЕ О АРЧИЈУ И ДОРИ АУТОРА ГОРАНА МАРКОВИЋА
Потврда да се вишедеценијско искуство у раду са децом преточи успешно у литературу која им постаје омиљена, али и бројне улоге које исте странице имају у васпитно-образовном процесу, представљени су у уторак, 10. фебруара, интерактивном радионицом у Одељењу за децу и младе Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” у Чачку. Аутор књига за децу Горан Марковић најмлађим школарцима Основне школе „Ратко Митровић” оживео је приче о псима Арчију и Дори, а радионичари су заузврат преточили искуство радионица у реч, цртеж, осмех, поруке из свог читалачког искуства.
Директор и власник Издавачке куће „Пчелица” за овај сусрет расклирио је корице својих књига у којима су главни јунаци лабрадори Арчи и Дора. У години обележавања десетогодишњице од првог објављивања књиге „Арчи и Дора постају пријатељи”, поред наведене, аутор је малишанима представио и , „Арчија, пса који воли књиге”, али и стрипове, аламанах и радну свеску о чувеним псима „Пчелице”.
ОД ПРВОГ СТРИПА ДО ДАНАС ‒ СТРАНИЦЕ У КОЈЕ СУ УТИСНУТЕ ШАПЕ
Да је Марковић симболично утиснуо шапе својих љубимаца у истините, али и домаштане приче сваким словом, посведочио је радионицом која је донела и својеврсне филмове о животу два лабрадора који се преточио у речи, слику. Отуда је и отпочео овај сусрет обраћањем: „Верујте ми на реч! Ово није још једна измишљена прича о животињама.”
‒ Ми практикујемо да та прича о Арчију и Дори живи и даље, a иако више нису са нама, они су сада у књигама за децу. Oбећао сам мојим куцама љубимцима „Пчелице” да ће они живети и даље. Заиста, оно што је мој општи утисак је да су они заживели као препознатљиви пси овде на нашим просторима, пси који имају своје књиге, имају свој мурал, имају своје разне врсте публикација чак имају рекламни материјал. Од две луткице паса направили смо мали бренд Арчија и Доре, али не с неком сујетом и жељом да истакнемо њих као неке куце изнад других. Не, они су само симбол многих куца које су међу нама, које су исто мали хероји на свој начин. Решили смо да оживимо те приче, које су биле део моје приче са њима, мог неког живота као њиховог власника, мада ја то више волим да кажем другара и правог оног сарадника у њиховом животу. Дакле, те истините приче смо само књижевно уобличили – објаснио је аутор Горан Марковић.
Развојни пут од стрипа до књиге и радног материјала аутор је детаљно објаснио.
‒ Прво је то почело са класичним сликовницама за најмлађе од три четири, пет, шест година, али касније се показало интересовање код старије деце и сликовнице више нису могле да им врше васпитну и едукативну функцију у складу са узрастом и њиховим развојним карактеристикама. Онда смо одлучили да озбиљније приче динамичније урадимо кроз стрипове. Сада већ радимо трећи стрип, имамо два озбиљна стрипа који је илустровао Мијат Мијатовић, а све ове остале сликовнице је илустровао Алекса Јовановић. Сада деца могу да читају стрипове чак у узрасту четвртог, петог до шестог разреда. То јесте неки други ниво, друга степеница. Кад све то саберем, видели смо да деца желе Арчија и Дору у различитим формама, отуда смо објавили стрип, алманах као серијал, почетни серијал кратких стрипова као некад што смо их имали у „Микијевом Забавнику”. То је тад неко златно време стрипа али ту нису само стрипови већ неке занимљивости и активности. За Нову годину смо имали веома успешно представљање „Зимске забаве” са Арчијем и Дором. Наиме, у питању је радна свеска која, веровали или не, може корелацијом са оваквом темом да се направи за предшколски узраст. Ту су најразличитији задаци кроз које су провучене приче са куцама, и не само са Арчијем и Дором, него и њиховим другарима из књига. То је деци било јако занимљиво јер смо ми онда не само подстакли код њих оне вредности које се тичу читања прича, откривања неких важних животних порука, него смо успели да их подстакнемо да размишљају, да се забаве, да уочавају, да препознају, а то се постиже тим радним материјалима – истакао је Марковић.
Такође, аутор је најавио планове о објављивању других садржаја о препознатљивим ликовима лабрадора. Приче о њима ће примењивати и у различитим књижевним формама које су прикладне деци и које су више прихваћене за наше читаоце. Садржај радионице Марковић је окарактерисао као активности које реализује ослушкујући узраст и пажњу публике.
‒ Данас ћемо у Библиотеци ћемо представити све оно што смо ми објављивали до сада, али ћемо им први пут представити уживо и слике живота Арчија и Доре. Циљ је да ученици повежу оно што је стварно са оним што је књижевно, или фикција, или машта. Имаћемо два кратка филма који су оно што је чин визуелног, зашто? Тако је јер они не могу без визуелног, та нова генерација просто воли да користи паметне уређаје и ја лично сам проценио, као и моја издавачка кућа, да је јако важно да у промоцијама које сада реализујемо повезујемо мултимедијално са књигом. Лако је рећи да ћемо ми ићи својим путем и то је то, али ми морамо да се прилагодимо деци овог времена. Желимо да се сналазимо и да се потрудимо да кроз те приче, које су визуелно представљене, кроз представљање тих књига, чак и неких других радних материјала које имамо, да они то виде. Управо да их упознајемо са Арчијем и Дором јер су то већ неке нове генерације. Има предшколаца који нису упознали ове јуинаке добро, а жеља је и да та прича живи, да они схватају да имамо код нас те ликове – истакао је Марковић.
Завршни део радионице одговорио је на питања одговорног власништва кроз игру пантомиме, аутор је објаснио очекиване исходе активностти:
‒ Ако имамо куце, зашто их имамо? Да ли је то само куца као декор, као забава или ће то бити куца која постаје члан породице, неко ко ће нам помоћи у животу и неко кога ћемо безрезервно волети? Овим ћемо да видимо шта они кажу о љубимцима кроз поруке које ће нам на крају они нацртати или написати. То ће ми бити јако корисно и мени као аутору, а и нама као Издавачкој кући.
ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНИ САДРЖАЈИ ПОХРАЊЕНИ У ЧИТАЊУ
Марковић истиче вишеструку улогу читања од најранијег узраста, а истовремено објашњава и питање одсуства неговања читалачке културе. Корелација различитих знања, али и снажне поруке сублимирају оним што читалац понесе – машта, неговање врлине и правилног изражавања.
‒ Имате сад типове писаца за децу или уопште људе који се баве књижевношћу, који кажу да није тачно да се не чита довољно, да и даље постоје бројни читаоци. Заиста није истина и то не одговара реалности, то је само камуфлирање реалне приче о проблемима с којима се ми суочавамо. Јако је важно суочити се са тим стварима. Довољно је да вам кажем да сам пратио нека истраживања, на пример, да само у Британији од прошле године око 8% је читалаца било мање у библиотекама. У Шведској је исто тако, али шта се ту догађа? Проблем је свакако због мултимедија и самим тим се губи не само васпитна, већ и образовна улога и све оно што обухвата књижевност. Такође, да не причам о естетској вредности, моралним порукама и моралном аспекту, који је врло битан. Зашто је то тако? Какви људи постану та деца много значи и од тога или шта читају и колико су едуковани, образовани. Људи се сналазе у Шведској кад су имали поменути проблем тако што су се одмах суочили с њим. Следеће године су већ попунили библиотеке новим књигама, појачали су књижевни фонд дечије литературе. Исто су имали и у неким афричким земљама тај проблем па су се на неком ширем нивоу ангажовали да њихове традиционалне приче убаце у већој мери у библиотеке. Видимо да се ту прави на неки начин национална стратегија како да помогнемо у овом тешком времену. Да не причамо да се све више говори о том ограничавању које ће бити на неки начин, можда, регулисано и законски, конкретно читање и коришћења рачунара неограничено – навео је аутор.
ПРАВОВРЕМЕНА РОДИТЕЉСКА УЛОГА И ОДГОВОРНОСТ
Значај родитеља у процесу дечјег одрастања, одговорно родитељство и правовремене реакције кључни су за дете чије ће сазревање бити резултат родитељске посвећености, усмеравања и бриге.
‒ Морамо признати да имамо и родитеље који сматрају да ако имају децу, да су решили тај животни проблем своје будућности. Међутим, то је заиста један сложен процес који се тиче њихове улоге. Чини ми се да у великој мери не схватају колико је битно да у том најранијем узрасту читају са децом и да од њих направе људе. То неће само учинити школа, то ће учинити родитељи који ће од малих ногу читати са децом, приближити им књигу, почети од бајки. И не само родитељи, него и баке и деке, али потребно је и увести их у библиотеку. Она је сад мост који је неопходан, а зато сам ја у библиотеци као издавач, а при томе имам други посао које треба да радим, али ми смо на терену. Сматрамо да је неопходно да будемо у овом тренутку сви ангажовани и рекао бих да је та васпитна улога под утицајем свих нас – посведочио је Марковић.
УЧЕЊЕ ПО МОДЕЛУ: СТРАТЕГИЈЕ ПРОТИВ МАРГИНАЛИЗАЦИЈЕ ВРЕДНОСТИ
Да се учење по моделу може применити и у домену читања, те да се некада актуелне друштвене прилике користе као неправилни узори, Марковић објашњава и сопственим искуством. Аутор је понудио могућа решења како би се освестила улога правовремених реакција у процесу едукације, васпитања и целокупног стасавања једног бића.
‒ Неки ће под утицајем васпитања свакако израсти у здраве и стабилне људе, али тај недостатак формалног образовања и уплива књига у живот ће се осетити и кроз размишљање, и кроз неке животне одлуке, и кроз однос према људима у свом окружењу… А то јесте толико сложено! Ето, недавно сам чуо као модел у ударном термину једне телевизијске емисије да се једна естрадна уметница хвали да она никад није прочитала књигу у животу, али да она зна добро да чита људе. Ма, није могуће? Наравно, нећете чути у том термину Љубивоја Ршумовића или некога од нас издавача или ове младе ауторе којима се уопште не даје прилика као што се давала некада искусним писцима. Они су маргинализовани и зато их деца и не препознају. Када ово деца чују, то постаје и модел ‒ што бих морао да читам? Видите како ова жена лепо дотерана, сва у шљокицама прича како зна да чита људе. То је банализација, али то је једна истина и ми морамо да се ослободимо тога ако хоћемо да направимо вредне људе. Зато ми радимо свој део, библиотеке раде свој део. Ми бескрајно поштујемо људе који раде у библиотекама, то је толико једна важна спона сада у ово време! Међутим, ви, медији, ја ћу сад отворено да кажем да „Чачански глас” редовно одваја странице о култури, а то је толико битно! То немају други медији, заиста пратите све наше активности. Чак иако неге друге странице познајем, нису много интересантне широј читалачкој публици. Али корак по корак, информација по информација, то остаје. Знате кад деци нешто понављате неке ствари остаје нешто у њима, тако је и на нивоу одраслих ‒ истакао је аутор Марковић.
Уистину, радионичари су били сведоци да се „од читања расте”, осећају топлина, љубав, множе врлине које се деле незаборавним тренуцима о шапама које су утиснуте у странице, у детињство, у одрастање, у човека дораслог одређењу човек као интелектуално биће.
Милица Матовић
