ВАЖНЕ ЛЕКЦИЈЕ ИЗ „МЕДИНЕ ШКОЛЕ ЗДРАВЉА”
Како је према Светској здравственој организацији здравље стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести или слабости, отуда се оно прати и негује као један свеобухватни процес од рођења. Имајући у виду потребе човека за адаптацијом на окружење, уравнотеженом исхраном, физичком активношћу и социјалном прихваћеношћу и позиционираношћу, развој детета се сматра једним од најодговорнијих процеса у формирању човека. Светски дан борбе против гојазности обележава се 4. марта и управо је један од датума који се сматра једним од значајних за подизање свести човечанства о утицају овог поремећаја у исхрани на здравље. Гојазност се сматра једним од најбрже растућих здравствених проблема у Србији и свету. Предшколска установа „Моје детињство” овај дан је обележила низом активности симболично именованих „Медина школа здравља” и реализованих 4. и 5. марта у вртићу „Лептирић”.
ВАЖНОСТ ДАТУМА ИЗ КАЛЕНДАРА ЗДРАВЉА
Едукација у области исхране и правовремени утицај на проблем гојазности основни су чиниоци у решавању истог. Наведено је потврдила Марина Јанковић, директор ПУ „Моје детињство” истакнувши да је овај дан обележен у „Лептирићу” низом активности деце узраста од три године до узраста у години пред полазак у школу. Радионице су се одвијале паралелно за децу млађе и средње групе са радионицама за децу старије и групе у години пред полазак у школу. Садржаји су прилагођени узрасту, интерактивног, едукативног и превентивног карактера. Кроз низ игара, практичних задатака, разговор и дружење са маскотама меда, деца су на забаван начин усвајала знања. Директор Јанковић је појаснила да је циљ оваквих активности промовисање здравља као вредности.
‒ Предшколски узраст је изузетно сензитиван за формирање здравих навика. У сарадњи са превентивним сестрама, родитељима, сарадницима из локалне заједнице, васпитачи и деца у установи обележавају све значајније датуме из календара здравља. Оно на чему је овога пута посебно био акценат јесте здрава храна, разликовање воћа и поврћа, житарица које треба да су свакодневно заступљене у исхрани, од нездравих слаткиша и посластица које треба конзумирати само у посебним приликама. Опомињемо се значаја воде насупрот заслађеним, или газираним соковима. Формирање позитивног става према физичкој активности је важно јер деца кретање треба да доживљавају као радост, а не обавезу. Уместо да време проводе статично, практиковањем активне игре и свакодневним боравком на отвореном, изласком ван контекста установе, у природу, парк, игралиште, шетњу крај реке, излет, ми децу најбоље учимо ономе што живе, практикујући здраве животне стилове. Наша установа промовишући значај физичке активности и спорта, организује Дечију олимпијаду 28. марта у хали ,,Борац” – навела је Јанковић.
ПРЕВЕНЦИЈА И МОДЕЛОВАЊЕ ЗДРАВИХ НАВИКА
Темељима васпитања и важним периодом за развојни процес детета сматра се узраст до три године, али и читав предшколски период, у складу са тим се намеће питање о улози навика која се постављају у вртићу. Јанковић је појаснила важност доследног и правовременог примењивања здравих навика код куће и у вртићу.
‒ Узраст до три године се сматра критичним периодом јер се формира укус, темељи саморегулација, учи хигијена пре јела, учи се имитацијом. Вртић поставља темеље рутине. У њему се здраве навике непрекидно моделују кроз свакодневну праксу. Васпитачи настоје да код деце развијају препознавање осећаја глади и ситости, како би га деца пратила и у склладу са сопственим потребама конзумирала храну ‒ да није битно појести све из тањира, већ да препознају када је довољно хране за њих. Тако се превенира преједање и ствара здрав однос према храни ‒ потврдила је Јанковић.
ГОЈАЗНОСТ КАО СОЦИЈАЛНА СТИГМА – ПРИХВАТАЊЕ РАЗЛИЧИТОСТИ
Вртићи као прве тачке у васпитно-образовном процесу могу да спроводе и негују поједине важне чиниоце у борби против гојазности, самим тим се поставља питање на који начин је „Медина школа здравља” одговорила овим задацима.
‒ Меда воли слатко, мало је спор и лењ, није љубитељ физичке активности, антипод ономе што желимо да формирамо, па су разговори са њим и присуство његовог лика, нешто што трајно код деце постоји као слика како не би требало. Гојазност носи социјалну стигму па је овај дан био прилика и да се говори о различитости и прихватању. Учимо их да су сва тела различита, али да је важно да будемо здрави и да се добро осећамо. Фокус је на здрављу и на осећају, а не на изгледу ‒ посведочила је директор ПУ „Моје детињство”.
УЛОГА ПОРОДИЦЕ У ОСВЕШЋИВАЊУ ЗДРАВИХ НАВИКА
Начин на који деца и родитељи треба да освесте значај оваквих активности јесу, најпре, одабир здраве исхране као начина живота, али и прихватање савета на који указују здравствене и предшколске установе.
‒ Неизмерно је важна сарадња између вртића и породице. Доследност у настојању формирања здравих навика, њихово практиковање и у породици, код детета ствара јасну слику и здраве обрасце понашања – истакла је Јанковић.
Саветодавни рад са децом обавља Ана Благојевић, сарадник за исхрану у предшколским установама „Моје детињство” и „Радост”. Важност селекције хране, али и друге важне чиниоце у превенцији гојазности образложила је кроз својеврсне поруке деци, родитељима и свим учесницима у одгајању деце.
‒ Савети за превенцију гојазности јесу три оброка и две ужине. Потребна је разноврсна, уравнотежена исхрана са довољно поврћа, воћа и воде. Важно је да деца имају минимално један сат физичке активности, рани одлазак на спавање. Наравно, избегавање хиперкалоријске исхране и неконтролисаног уноса грицкалица, слаткиша, брзе хране и сокова јесу део едукације деце у раном узрасту. Кључне навике у исхрани се стичу од раног детињства и деца их тада најбоље усвајају и формирају здраве стилове живота ‒ истакла је Благојевић.
„Медина школа здравља” објаснила је значај сагласја свих фактора који позитивно утичу на превенцију и решавање проблема гојазности ради стасавања здравих нараштаја!
Милица Матовић
