Моба је стари српски народни обичај узајамног, добровољног и бесплатног помагања у селима приликом обављања већих послова. Комшије и рођаци окупљају се да заједно што пре ураде веће сеоске послове уз обавезно дружење, песму и ручак. Моба не подразумева наплаћивање, али се очекује да буде узајамно. Моба је некада служила да се окупе комшије и рођаци, био је то догађај посвећен раду, али и весељу, причи, дружењу, па су се самим тим јачале родбинске и комшијске везе, јер је то увек било, пре свега, добровољно. Иако мобе данас нема и скоро да је као обичај изумрла у нашем народу, у појединим крајевима, неке породице и даље је практикују.
Породица Богдановић из драгачевског села Рогача пољопривредом се бави од 2008. године, па се овај посао и останак младих на селу преноси са генерације на генерацију. Кренули су скромно, куповином две краве, а данас имају 16 музних крава, неколико јуница, бикове, крмаче, прасиће, поред тога имају и доста механизације.
Богдановићи годинама уназад организују мобу и на тај начин се труде да сачувају скоро заборављени српски обичај. У свом селу, а и шире чланови ове породице важе за вредне и добре домаћине, али и за добре пријатеље. О томе говори и велики број људи који им сваке године дође на мобу. Иако имају сасвим довољно механизације и чланова домаћинства да посао могу урадити сами, ипак им је драже да организују мобу.
– Некада је било више моба, сада тога ретко где има. Ми се сваке године окупимо, позовемо пријатеље, комшије, рођаке, којима и ми радо помогнемо. Имамо шест својих трактора, а овога пута имали смо укупно 12 хекатара да пооремо. Један дан посао завршимо код нас, после тога идемо код неког другог и све тако у круг, када год неко има већих обавеза у домаћинству. У помоћ су нам дошли другови од сина који долазе сваке године, то су момци из Липнице, Прислонице, Станчића, они се друже, али се и међусобно помажу – рекао је Зоран Богдановић из Рогаче.
Моба је несвакидашња слика сложних, а различитих генерација, које имају само један задатак, а то је да служе на добробит и себи и другима.
– Код нас је моба постала већ традиција, сваке године окупимо друштво како бисмо поорали њиве и припремили их за сетву кукуруза за ову сезону. Има нас доста, посао брзо урадимо, а на крају дана буде и дружење, лепо је и то што нас има различитих генерација. Иако можемо и ми сами у кући то да урадимо, ипак је лепше када се окупимо, има људи из околних села, другара из Чачка, па се тако и лакше и лепше заврши посао. Помоћ свима вратимо тата и ја, идемо да помогнемо када год је некоме потребно – рекао је Бранко Богдановић.
Пољопривредницима из околних, удаљенијих села није било тешко да дођу у Рогачу да помогну Богдановићима да што пре заврше свој посао.
– Дружимо се и помажемо једни другима. Када су овакви послови и дани у питању, зарада није битна, о њој нико и не мисли, битно је да има ко да помогне, јер нема више тога као што је било некада. Када је реч о обављању већих послова у домаћинству знам да могу да рачунам на помоћ Бранка и Зорана – рекао је Раде Сокић из чачанског села Липница.
Након мобе и целодневног рада, није изостало дружење и ручак код домаћина. Чињеница је да сеоски послови, пре свега, у домаћинствима која се баве пољопривредном производњом и сточарством, нису лаки, али засигурно је и да ће сваки домаћин рећи да нема већег задовољства од окупљања са пријатељима након напорног дана.
Виолета Јовичић
