Нела Ранковић, медицинска сестра-васпитач у вртићу „Мали капетан”, при Предшколској установи „Моје детињство“, понела је титулу „Најбоља медицинска сестра у 2025. Години, у педшколским установама Србије”. Признања за Нелу и још 19 медицинских сестара-васпитача из Србије биће додељено у Сјеници, 14. маја, поводом обележавања Међународног дана медицинских сестара.
Нелин предан петнаестогодишњи рад, одлична сарадља са родитељима и колегама и оно што је најважније, приступ деци препознале су колеге које су је предложиле за награду. До сада је осам генерација најмлађих имало прилику да уз њену помоћ научи неке основне ствари.
- Захваљујем колегиницама, ово је за мене велика сатисфакција. Веома сам поносна на добру сарадњу са својом колегиницом Дацом, сасвим смо различите, али једна другу допуњујемо и функционишемо као тим. Сматрам да има квалитетних колегиница које би такође, могле да понесу ту титулу и планирамо да их предложимо – рекла је Нела Ранковић, медицинска-сестра васпитач.
Заједно са још 19 колегиница из читаве Србије, Нела је понела ову важну титулу која даје печат њеном досадашњем раду, труду и ангажовању, али наравно, било је потребно испунити одређене критеријуме.
- Два главна критеријума односила су се на стручност и професионализам који су везани за напосредан рад са децом у групи и професионално радно деловање које је јако битно за нашу струку и промоцију наше професије. Такође, важна је била и активност у чланству Савеза удружења медицинских сестара васпитача Србије, где сам до октобра прошле године, била само члан, а онда када је основана Регионална подружница за златиборско моравички округ изабрана сам за члана управног одбора, и тада сам тиме кренула активније да се бавим – рекла је наша саговорница.
Нела се, пре свега, бави негом деце, с обзиром на то да код ње долазе бебе од 11 месеци и ту остају до две и по, три године. Иако њен и задата њене колегинице није ни мало лак, љубав према послу даје им снагу да свакога дана буду ту за децу, али и да буду подршка родитељима, јер играју у истом тиму.
- Ми добијемо веома мало биће са 11 месеци, које врло често не хода, не говори, невербалном комуникацијом препозајемо све њихове потребе. Имамо рад кроз рутине који је изузетно значајан, кроз усвајање основних животних навика и практичних ситуација, као што је самостално храњење, облачење, обување, изување. То је све оно што би деца требало да стекну кроз време које проведу у јаслицама и то је јако битно за њихов развој. Имамо непосредни рад у групи који траје шест сати, посебно буде тежак период адаптације када се они одвајају први пут од породице, од мајке, то је тешко, буде веома стресно и за дете и за породицу и за нас, али све то превазиђемо, навикнемо се, после будемо једна мала заједница која исказује своју повезаност у животу и раду – каже саговорница „Чачанског гласа”.
Пре 15 година, када је Нела почела да се бавим овим послом све је било другачије. Данас, иако су другачији принципи рада, једно је исто, а то је љубав према деци и послу који ради.
- Има много разлике у односу на период када сам почела да радим, јер смо тада радили по потпуно другом програму, сада је принцип рада заснован на интегрисаном учењу, односно деца уче целим телом и свим чулима. Љубав према послу и деци је најважнија. Колико год да је тешко, та повратна информација коју добијамо од детета је пресудна да наставимо даље. Имамо позитивну сарадњу са родитељима, развијамо неке пројекте са њима у које су укључени, ту обрађујемо теме њима занимљиве. Породица нам је партнер у заједничком раду, сви смо ту заједно за добробит детета – истакла је Ранковић.
Од школсе 2021/2022. године Нела ради и као ментор и младе колегинице уводи у посао, преносећи на њих своја знања и искуства.
- Све девојке које су биле на приправничком стажу код нас изузетно су заинтересоване за посао. Оне су најчешће приправнице волонтери, нема их много, али воле свој посао, од шест девојака којима сам била ментор, пет њих раде према потребама, на замени, на то сам веома поносна – рекла је Ранковић.
Љубав према деци представља најважнији квалитет позива васпитача, она није само емоција, већ професионална вредност која у великој мери дооприноси обликовању детињства и помаже у правилном развоју детета.
Виолета Јовичић
