ПЕТРА ПРАВИ ВЕОМА НЕОБИЧАН, УНИКАТНИ НАКИТ
Преко уникатних радова Петре Сол многи су почели да упознају свет гљива, али и других плодова природе. У њеним рукама полимерна глина и кристал претачу се у накит, слике, привеске, у исто време нежне и снажне, узбудљиве… У сваки детаљ Петра уноси радост живота читаве природе, а често ради по наруџбинама, које су јој додатна инспирација. Није јој много требало да трага за својом професијом, јер је од детињства била опчињена накитом. Завршила је Средњу уметничку школу, уписала керамику на Факултету примењених уметности, а онда је упознала свог супруга Душана. Ови млади људи, пореклом из Алексинца, изабрали су да живе у природи. Годину и по су били на Тари, а затим кратко у Костарики. Ипак, вратили су се у Србију и решили да се настане у Чачку, купили своје парче земље на врху Јелице у Придворици, где сада граде свој дом.
О ручној изради накита Петра је почела озбиљније да размишља у време пандемије, пре пет година, пред рођење сина Таласа, када је осмислила и спровела своје идеје. За сада је одабрала полимерну глину, јер је најзахвалнија за кућне услове, будући да јој доста времена „краду“ деца, петогодишњи Талас и четворомесечна Плима. Али, у будућности планира више да користи природну глину, јер намерава да, осим накита, прави и друге керамичке предмете. На грнчарском точку је радила и раније, али како објашњава, то су прастаре технике израде. Сада жели да се усаврши. Точак јој је већ Душан купио и чека пресељење у Придворицу…
– У међувремену сам почела да комбинујем глину и кристале. Из знатижеље сам кренула са печуркицама, вероватно је то утицај Таре, где смо имали прилику да на малом простору видимо бројне врсте. Оне су постале заштитни симбол мог бренда. Радује ме што су наишле на велико интересовање. Правим накит који волим и сама да носим, а примећујем да моји радови проналазе пут до људи који воле природу – каже Петра, која ужива у свом раду, јер све што руке стварају за њу има посебну вредност.
Сваки пут када узме материјал у руке, одушевљена је попут детета, испуњена, али и са жељом да још „расте“ и учи. И користи сваку прилику за то, па и саме наруџбине схвата на тај начин. Некада инспирација дође у тренутку, посебно када ради са кристалима, разних боја и значења. Много времена проводе у природи, одакле позајмљује не само идеје, већ и материјале и текстуре.
Душан се бави графичким дизајном и велика је подршка својој Петри. Једно другом су инспирација и радо деле идеје и знање. Душан је осмислио дизајн за паковање Петриних рукотворина, али се често нађе простор и за идеје малог Таласа. Највећи део продаје преко интернета, увек са напоменом да 20 одсто зараде одлази у хуманитарне сврхе. Наруџбине су, углавном, из Србије, али и из Хрватске и Босне. Излагала је и на више базара и манифестација у Чачку, Новом Саду, Суботици… Увек је позову на дане гљивара, па је правила печурке и у природној величини, а највећи је био један вргањ.
– Прошле године сам, и поред трудноће, доста радила, јер сам имала много наруџбина. Најлепши осећај је када неко ко је раније купио или добио поклон који сам ја израдила, поново пожели још нешто. Али, и окупљања на манифестацијама ми много значе, јер су ту, углавном, људи који воле природу попут нас – објашњава Петра.
Она и Душан припадају још увек малој групи младих људи који црпе знање и енергију управо из природе, али и који јој исто толико дају. Зато им се и допала околина Чачка – Каблар, Овчар, Јелица, које бројни манастири, примећују они, чине и духовно јаким. Жале што дивље депоније руже ову лепоту, па намеравају да организују акције чишћења. Чини им се да је све више оних који о томе мисле. На имању у Придворици планирају да се баве и пољопривредом, да имају своју башту и врт, а Петра жели да држи и креативне радионице за родитеље и децу, да осете дух једноставности живота у природи.
Весна Тртовић
Фото: из архиве саговорнице
БОГАТ СВЕТ ГЉИВА КАО ИНСПИРАЦИЈА
Прва слика из дечијих сликовница на коју нас асоцирају печурке су аманите или пупавке са црвеним туфнама. Оне су и Петри Сол чест мотив. Али воли и вргање, смрчак, лисичаке, сунчанице… Неке печурке пресликава из природе, а неке је створила у машти.
– И син је уз нас заволео гљиве, жели да учи о њима, иде са нама на ове манифестације. То и мене мотивише да стално истражујем нове врсте и уграђујем их у свој рад – каже Петра.
