У СРБИЈИ ИЗДАТО 100.000 ПОТВРДА О УПИСУ НЕЛЕГАЛНИХ ОБЈЕКАТА У КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ
ПРВА РЕШЕЊА СТИГЛА И У ЧАЧАК
У року од свега два месеца од завршетка подношења пријава за легализацију објеката издато је 100.000 потврда по закону „Свој на своме“, што представља изузетан резултат, оценила је министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић. Овај податак, како је истакнуто у саопштењу Министарства грађевинарства, јасно потврђује висок степен ефикасности надлежних органа, као и снажну институционалну посвећеност унапређењу правне сигурности грађана у области имовинских односа. И у нашем граду су претходних дана стигла прва решења о упису објеката у катастар непокретности, за које су грађани поднели пријаве по Закону „Свој на своме“.
У Србији постоји око 4.800.000 нелегалних објеката, а кроз акцију државе и Закон „Свој на своме“ поднето је 2.500.000 пријава за њихов упис и евидентирање. До 20. априла је по овом новом закону издато више од 100.000 потврда о упису нелегалних објеката у катастар непокретности. Свих 100.000 објеката су били из категорије породичних стамбених објеката. Иначе, према подацима Министарства грађевинарства, за 29 година примене осталих закона донето је 320.000 решења о легализацији и озакоњењу, а сада је за мање од два месеца по поднетим пријавама грађана у катастар непокретности уписано 100.000 објеката. Даном ступања на снагу овог закона, 24.октобра 2025. године, престао је да важи Закон о озакоњењу, али сва решења донета по претходним законима су на правној снази.
Како истиче Дејан Рашић, начелник Градске управе за урбанизам, с обзиром на то да су у протекла два месеца биле актуелне локалне самоуправе до 50.000 становника, сада је дошао ред на градове и општине величине Чачка за упис објеката у катастар непокретности, за које су у предвиђеном року од 60 дана поднете пријаве по новом Закону.
– Претходних дана су се и у нашем граду појавила прва решења о упису објеката у катастар непокретности. У наредном периоду ће бити настављен тренд убрзавања уписа објеката. Овај закон важи до 24. новембра, са напоменом да се то сада односи на грађане који из оправданих разлога нису могли да остваре своја права у законски одређеном року од 60 дана. За сва питања везано за оставаривање овог права грађани могу да се обрате запосленима у Градској управи за урбанизам, где ће добити подробна објашњења о самој процедури и на тај начин отклонити све своје недоумице – објашњава Рашић.
Када је реч о обавези плаћања таксе, она се измирује по добијању потврде и СМС поруке у којој је наведен тачан износ који треба да се уплати. Рок за уплату таксе је 30 дана и уколико се назначени износ не уплати остаје забележба о забрани отуђења непокретности. Трошкови уписа објекта на сеоском подручју су 100 евра, а на градском подручју износе мало више и формирају се у зависности од зоне у којој се непокретност налази. У строгом центру града они ће износити око 500 евра.
Републички геодетски завод обавештава грађане да је на званичној интернет страници РГЗ-а доступна услуга провере статуса потврда у катастру непокретности, поднетих у оквиру поступка „Свој на своме“. Овој врсти услуге се приступа путем линка: https://svojnasvome-statuspotvrde.rgz.gov.rs/status-potvrde/ Уносом броја пријаве омогућен је директан увид у статус предмета у катастру. Ова услуга је доступна 24 часа дневно и потпуно је бесплатна.
В. С.
Нови Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима („Сл. гласник РС“, бр. 91/2025) донет је са циљем да се омогући брже и ефикасније евидентирање и упис права на објектима и земљишту испод објеката, нарочито у ситуацијама у којима објекат фактички постоји, али није уписан у катастар или није уписан на правилан начин. Иако се овај поступак најчешће назива „легализацијом“, важно је имати у виду да Закон првенствено уређује евидентирање и упис права у катастар, и то под посебним условима. Циљ поступка је да се објекти и земљиште испод њих учине правно видљивим и да се власницима обезбеди правна сигурност у промету. Закон истовремено изричито наглашава да Република Србија не гарантује безбедност и сигурност коришћења објеката који се уписују по овом основу. Сви ризици, укључујући и евентуалну штету према трећим лицима, остају на власнику. У пракси то значи да власник добија могућност уписа права својине и евидентирања објекта, али да се тиме не потврђује испуњеност свих грађевинских, техничких и безбедносних услова.
