– Она је тихи херој у најтежим тренуцима. На терену је, осим лекова, доносила и мир. Један њен осмех, или благо додир руке, често вреде више него било које друге терапије, јер пацијенту поручује: „Ниси сам“… – описале су колеге Весну Стојановић, медицинску сестру Службе за кућно лечење и здравствену негу. На основу њиховог и утисака пацијената, проглашена је нај медицинском сестром Дома здравља Чачак.
Знали или не чиме се бави, на Весни се одмах примете благост и смиреност. И она је од оних људи са којима пожелите да се одмах зближите. Улива поверење, можете о свему да је питате без страха да ли ће вас грдити ако сте нешто погрешили, или изговорити чувену реченицу: „Рекла сам ти!“ Како и Весна каже, одговориће све што је у домену њене стручности. Не показује она било коју врсту надмоћи, већ разуме људе, увиђа њихове потребе и врло брзо им се прилагоди. Осети се то.

Више од 20 година Весна Стојановић је сваки дан у околним селима посећивала пацијенте, давала им инфузију, инјекције, превијала их. Када је требало, у поједине куће је улазила и два пута дневно. Весна је и прва медицинска сестра која је имала возачку дозволу у Служби кућног лечења. Возила је аутомобил од села до села, залазила у сваки део града.

– Радећи на терену, Весна је стекла свестрано радно искуство које радо преноси на младе колеге. Не замењива је карика у ланцу функционисања, красе је осмех, смиреност, стрпљивост, љубазност. Она је тихи херој у најтежим тренуцима. Њена пажња је неисцрпна, а њено стрпљење је штит који чува достојанство оних о којима брине. Проналази лепоту у служењу другима, црпећи мотивацију из свакодневног успешног опоравка. Она у сваки завој, у сваку своју реч, утка део своје душе. Своју професију описује као јединствени дар који из човека извлачи оно најплеменитије – утисак је Весниних колега.
Весна и даље ради у Служби кућног лечења и здравствене неге, али је у амбуланти, више не одлази на терене. Промена радног места није њу променила. И даље је смирена, ненаметљива, спремна да саслуша пацијенте или њихове ближње који траже помоћ у Кућној нези.
– Одувек сам знала да ћу бити медицинска сестра. Испуњавао ме и данас ме испуњава тај лепи осећај када помогнем људима. Подржали су ме родитељи у одабиру професије и сестра Драгана која се бави истим послом као ја. Касније и мој супруг, ћерке Марија и Катарина. Разумели су ако дуже остајем на послу и бринули када се враћам кући, нарочито зими. Живим у Остри, пређем двадесетак километара само у једном правцу – сећа се Весна Стојановић.
Избор за нај сестру Дома здравља Чачак, одлуком колега, пацијената и руководства, донео је Весни одмор у Врњачкој Бањи.




