У Етнолошком музеју данас је отворена изложба „Да Бог спусти благодeт – Заветине”, посвећена обичајима прославе сеоских слава и литија у чачанском крају. Ауторке изложбе су етнолози Снежана Шапоњић Ашанин и Јелена Милићевић.
Ова изложба је завршница теренског истраживања у чачанским селима, а отворена је баш на градску славу Спасовдан, када почиње период заветина и литија у овом крају. Основна тема изложбе је приказ атмосфере и елемената прослављања сеоских слава, односно, обетина.
– Покушале смо да донесемо тај дух путем фотографија које су живописне и уз помоћ декорације у виду грана храста, липе, лешке, ораха, заправо свих оних стабала која представљају у природи запис. Изложбу одликује и то што су приказани и неки основни елементи у физичком облику, попут колача, славских свећа, вина, босиљка, али и карлице која нас подсећа на један стари, сада већ заборављени обичај који је некада био изузетно поштован и представљао је централно прослављење тог обиласка, а то је бркање кајмака из карлице. У укупно 56 села колико броји град Чачак, више од 35 села прославља сеоску славу. Овај обичај је ревитализован почетком 2000. година, па све до данас, што нам говори јасно да је дух верујућег народа изузетно јак у овом крају али и у другим крајевима и то нас посебно радује. Села која су приказана су: Соколићи, Доња Трепча, Трнава, Паковраће, Врнчани, Слатина, Вујетинци, Остра, Качулице, Атеница, Кулиновци – рекла је Јелена Милићевић, етнолог.
Према речима етнолога Снежане Шапоњић Ашанин, празници заузимају веома важно место у пролећном циклусу обичаја. Везани су за сам празник Васкрс и почињу од 40. дана Васкрса, односно, од Спасовдана и трају до почетка Петровог поста. То је период када се широм Србије обележавају сеоске и градске славе.
– Заветине представљају спој хришћанске и много старије, предхришћанске традиције. Циљ ових обреда био је да се обезбеде сунчани и кишни дани како би летина успела и наредна аграрна година била родна. Веома је важно постојање дрвета-записа које има улогу цркве. Код записа се урезује крст, посипа се освећеном водом и вином, а затим се обилазе сви записи око села како би се направио заштитни круг. Веровало се да ће све што се налази унутар тог круга бити заштићено од болести, штеточина и града – истакла је Шапоњић Ашанин.
Иако су обетине биле забрањене након Другог светског рата, верујући народ успео је да сачува и обнови ту традицију.
– Заветине су код нас обележаване до 1947. године, а већ од 1948. биле су забрањене. Ипак, традиција је опстала. Спасовдан је градска слава Чачка још од 1834. године, када је кнез Милош Обреновић декретом увео да то буде слава Чачка, Београда и Бања Луке, док је данас градска слава и Источног Сарајева – истакла је наша саговорница.
Виолета Јовичић
