Светом Литургијом и резањем славског колача прослављена је слава Цркве Вазнесења Господњег и Чачка. Празник који се слави 40 дана после Васкрса, не зове се без разлога Спасово или Спасовдан. Представља круну спасења људског…
Уочи празника, после вечерње службе главним градским улицама прошле су литије. И оне су део вишедеценијске традиције прославе Спасовдана. На дан крсне славе, 21. маја, у Цркви Вазнесења Господњег после Свете Лутургије, коју су служили чачански свештеници, обављено je резање славског колача. Као и сваке године, у празничној молитви су учествовали грађани, свештеници и градско руководство.
– Било је присутно доста људи, што ми је посебно драго. После Спасовдана, следе обетине у селима. Бићемо са народом и тако ћемо показати јединство које нам је у овом тренутку најпотребније. Видимо како је тешка ситуација у свету и због тога Срби треба да се уједине да бисмо из ових тешких времена изашли чиста срца и неоштећени – поручио је Владан Милић, заменика градоначелника Чачка, који је суграђанима честитао славу.
Вазнесење Господње, или Спасовдан је покретан празник. Слави се 40. дан после Васкрса и увек пада у четвртак. Ове године смо га прославили 21. маја. Према хришћанском учењу, после Васкрсења, Христос је боравио на земљи са ученицима 40 дана, учио их је и учвршћивао им веру. Сам чин Вазнесења догодио се у Витанији, селу на источној падини Маслинске горе, удаљеном два километра од Јерусалима. Тога дана је завршен Христов боравак на земљи, ради спасења и искупљења људског рода. Господ се пред апостолима, благосиљајући их, вазнео на небо и сео са десне стране Бога Оца. После тога се апостолима вратила њихова вера, радост и храброст. Наставили су да уче народ и проповедају хришћанство.
Чачак није једини град који слави Спасовдан. Тај велики празник је слава Београда, Бања Луке, Невесиња, српског дела Сарајева.
– Битка на Љубићу се догодила на Спасовдан 1815. године и донела је спас и слободу народу. Због тога је кнез Милош Обреновић одабрао да буде храмовна и градска слава. Битка на Љубићу је и касније била пресудна за ослобођење Србије од турске власти. Гледајући и кроз призму историје, треба да схватимо да се Спасово или Спасовдан не зове тако без разлога, већ да је празник у коме је извршено целокупно спасење људско. Христос се вазнео пред својим ученицима и показао као истински Богочовек. И кроз ту призму треба да сагледамо и данашњу ситуацију и да спас потражимо кроз веру у Господа Исуса Христа – порука је Слободана Јаковљевића, свештеника Цркве Вазнесења Господњег.
