У ЈЕЖЕВИЦИ ОДРЖАНА РАДИОНИЦА СТАРИХ ЗАНАТА
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ СТАРЕ ТЕХНИКЕ РУКОРАДА
Чланице Удружења „Евгенија“ су прошлог викенда у Јежевици организовале радионицу старих заната, трећу по реду, која је и овога пута побудила велико интересовање и млађих и старијих посетилаца овог изузетно интересантног и поучног догађаја који полако прераста у традицију у овом прелепом подјеличком селу. Учесници радионица су имали прилику да се упознају са старим занатима који су вековима неговани на нашим просторима и да уз помоћ сјајних мајстора рукорада савладају неке од традиционалних техника ручне израде веома квалитетне одеће и различитих предмета за кућну употребу. Циљ одржавања оваквих радионица представља прилику да се оживе заборављене вештине и приближе новим генерацијама.
Учесници радионица су уживали у непосредној комуникацији са врсним познаваоцима старих заната који су на уређеном простору испред зграде Месне заједнице демонстрирали своје умеће, подробно објашњавајући поступак ручне израде разних предмета. Међу учесницима радионица било је и старијих и млађих. И једни и други су покушавали да на овом скраћеном курсу стекну основна сазнања о старим занатима и овладају појединим техникама ручне израде разних предмета, које су користиле и неговале бројне генерације умешних занатлија. Девојчицама је било најинтересантније пустовање вуне, као и развијање кора, а дечацима прављење воштаних свећа и израда предмета од чистог дрвата алатима који су се некада користили у старим столарским радионицама.
Како је навео Слободан Вучетић, воскар из Јежевице, у ери модерних технологија све је мање људи који се баве старим занатима.
– Готово три деценије бавим се ручном израдом свећа. Занат сам учио у манастирима још у момачким данима. Изабрао сам израду свећа, јер сам био уверен да то може да ми обезбеди довољно новца да издржавам породицу. Раније су се свеће правиле искључиво ручно и то од чистог воска, имале су добар квалитет и одговарајућу цену. Биле су јако тражене, али је онда дошло време када је профит постао најважнији, па су сви прешли на машинску израду свећа од јефтинијег воска. Све се претворило у јурњаву за профитом и због тога воскари који ручно израђују свеће данас имају посла само у појединим деловима године, тако да им то може бити само допунски извор зараде. Они који су остали верни традицији, мада су ретки, и даље се боре да сачувају овај стари занат од заборава и да технику ручне израде свећа пренесу на млађе генерације – објаснио је Вучетић.
Напоре чланица „Евгеније“ да сачувају старе занате од заборава подржало је и Удружење жена „Злакушанке“ из Злакусе.
– Наше село је познато по изради грнчарије и ручним радовима. Стари занати су у Србији и даље у одумирању, мада се код нас у селу грнчарски занат одржао, јер је наша грнчарија на Унесковој Репрезентативној листи нематеријалног наслеђа. Доста се породица бави израдом грнчарије на стари традиционалан начин и то је у експанзији. Када је реч о неким другим старим занатима, евидентно је да они на нашим просторима нестају, јер и село просто одумире, млади одлазе из њега. Овакве радионице помажу да се млађи нараштаји заинтересују за старе занате – да науче да везу, плету, хеклају, праве грнчарију, свеће… Можда ће то некоме постати хоби или извор неке допунске зараде. Многи међу нама знају да цене квалитет ручно израђених одевних и других предмата од природних материјала, као и ручно рађеног намештаја од чистог дрвета – рекла је за наш лист Радина Никитовић, председница Удружења жена „Злакушанке“ из Злакусе.
Славица Петровић је чланица Удружења домаће радиности „Босиљак“ из Чачака, које постоји већ 15 година и редовно одржава радионице ткања, веза, златовеза, шивења, моделирања, израде керамике…
– Циљ нам је да сачувамо старе занате. Некада се радило готово све са природним материјалима, ми смо то задржали и сада покушавамо да пренесемо младим генерацијама. Некад је јаче, а некад слабије интересовање младих, али је велики број полазника прошао кроз наше радионице. Млади су највише заинтересовани за вез, златовез, технику пустовања вуне и ткање, али на малом разбоју. Последњих година се и наши људи чешће враћају природним материјалима и почињу више да цене ручну израду одевних и других предмета, али и даље највећи број таквих производа одлази у иностранство. Наша омладина мора да зна своје порекло, да познаје нашу традицију и чува обичаје и културу свога народа и због тога је добро организовање оваквих радионица – навела је Славица Петровић.
Иако је радионица старих заната била намењена, пре свега, млађим нараштајима, термин њеног одржавања се поклопио са ученичким екскурзијама, тако да су врхунски мајстори ручне израде најразноврснијих предмета од природних материјала своје умеће демонстрирали мештанима Јежевице и суседних села, као и гостима који су овде дошли породично са децом да викенд проведу у чистој животној средини, уживајући у популарним стазама здравља по којима је ово подјеличко село постало препознатљиво. Вредне Јежевичанке су и овога пута за учеснике радионице припремиле богату трпезу на којој су се нашли бројни специјалитети овог краја – качамак, домаћи сир и кајмак, свадбарски купус, укусне слане и слатке пите, кифлице… Посетиоци су могли и да купе изложене производе – везене шустикле, плетене капе, вунене џемпере и чарапе, домаћи мед, као и квалитетно слатко и џемове припремљене у кухињама вредних домаћица овог чачанског села, а читав доживљај и топлу добродошлицу је додатно улепшала изворна народна песма, у којој су подједнако уживали и учесници и организатори радионице.
– Ученици ОШ „Владислав Петковић Дис“ у Заблаћу су отишли на екскурзију, али су на радионицама учествовали родитељи са децом из Јежевице и околних села, а било је и Чачана. Није било велике гужве, јер су се посетиоци смењивали. Сви су лепо дочекани и угошћени, тако да је ово био успешан и предиван дан. Изложбу и радионицу старих заната „Сачувајмо од заборава“ почеле смо да организујемо управо са циљем да млади науче нешто ново о старим занатима и савладају неке од техника ручне израде предмета како би их касније преносили новим генерацијама, јер је то једини пут да их сачувамо од заборава. Стари занати су део нашег националног идентитета, културе, обичаја и традиције и због тога их треба неговати и чувати од заборава – истакла је Наташа Вујашевић, председница Удружења „Евгенија“.
В. С.
