ДУГОТРАЈНА СУША УГРОЖАВА СВЕ ГРАНЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ
НЕОПХОДНА БРЖА АДАПТАЦИЈА НА КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ!
Према најновијим временским прогнозама, тропске врућине на подручју Србије не посустају, а местимичне падавине, којих повремено има, не могу да ублаже штете које је дуготрајни сушни период причинио пољопривреди. О климатским променама и последицама велике суше која је захватила нашу земљу и читав регион, као и могућем скоку цена хране због умањених приноса пољопривредних култура, разговарали смо са Радованом Шеварлићем, аграрним економистом из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак (ПССС Чачак).
Најновији топлотни талас који је захватио Србију дошао је у тренутку када су водостаји највећих река међу најнижима у историји мерења, тако да ће се овогодишња суша неповољно одразити на приносе пољопривредних култура, укључујући и сточарску производњу и цене хране. Како истиче Радован Шеварлић, аграрни економиста из ПССС Чачак, екстремне температуре које су захватиле Србију баш у периоду када поједине пољопривредне културе завршавају вегетацију, донеће трајно смањење њихових приноса.
– Последице суше се осећају широм Европе, док су водостаји Дунава, Саве и других великих река на историјски ниским нивоима. Суше које су се раније јављале једном у неколико година, постале су готово редовна појава и сурова реалност која може да угрози прехрамбену сигурност становништва. Kлиматске промене се, дефинитивно, сврставају међу водеће изазове модерне пољопривреде и оне нам диктирају шта можемо да узгајамо, на који начин, где и са коликим ризиком. Промена климе директно мења биологију раста биљака, као и здравље животиња. Топлотни таласи током цветања могу драстично да смање приносе пољопривредних култура, док блаже зиме омогућавају опстанак штеточина које су раније страдале од мраза. Присутне су и промене у режиму падавина, тако да имамо све дуже и интензивније суше, док су периоди киша све краћи и све чешће праћени разорним поплавама које спирају плодни слој земљишта. Високе температуре смањују производњу млека, утичу на плодност животиња и повећавају њихову смртност. Због глобалног загревања, пољопривредне зоне се померају ка северу, тако да се културе које су биле карактеристичне за Медитеран, попут маслина или смокви, сада се све чешће срећу у областима где раније нису успевале. Традиционалне сорте у неким регионима постају неодрживе, јер им је током пољопривредне сезоне потребно више воде, док им током зиме недостају специфични „сати хлађења“, које више не добијају. Kлиматске промене угрожавају и опрашивачку функцију пчела и других корисних инсеката, што наноси директне штете гајеним пољопривредним културама. Истовремено, убрзавају и процесе који уништавају земљиште као основни ресурс пољопривреде – истиче Шеварлић, наводећи да климатске промене узимају велики данак и нашој и светској пољопривреди значајно умањујући приносе гајених пољопривредних култура.
ПРАВЦИ ДЕЛОВАЊА – РЕГЕНЕРАТИВНА ПОЉОПРИВРЕДА, СОРТНА СЕЛЕКЦИЈА, НАВОДЊАВАЊЕ И ОДГОВАРАЈУЋА ЗАШТИТА УСЕВА
Наука и струка нуде одређена решења која могу дати добре ефекте у ублажавању штетних последица климатских промена, међу којима посебно треба издвојити: примену нових сорти и хибрида отпорнијих на сушу и високе температуре, прецизну пољопривреду која уводи коришћење сензора и дронова за рационално трошење воде и ђубрива -тамо где је то могуће, регенеративну пољопривреду у којој се примењују технике као што је „но-тилл“ (без орања), које помажу земљишту да задржи влагу и складишти угљеник, као и промену сетвених календара, односно, ранију сетву ратарских и повртарских култура, како би се избегао најтоплији период лета током критичних фаза развоја биљака.
– О концепту регенеративне пољопривреде се у неколико последњих година у нашој земљи доста причало. Он је релативо нов, али има одређена ограничења у погледу примене, јер захтева савремене и скупе машине. Један од начина адаптације пољопривреде на новонастале услове је и промена сетвеног календара, што подразумева ранију сетву како би се избегао најтоплији период лета током критичних фаза развоја биљака, мада се и овај концепт неретко тешко примењује, јер имамо већ неколико година пролећа која су кишовита и хладна, што отежава сетву. То такође наноси штету воћу и поврћу због раних пролећних мразева. Иако пољопривреда трпи штету, она је и узрочник промена. Емисије метана из сточарства и азотних испарења из вештачких ђубрива чине значајан део гасова са ефектом „стаклене баште“. Главни правци деловања стручњака у области климатских промена су: регенеративна пољопривреда која обнавља земљиште и повећава његову отпорност на климатске стресове, сортна селекција (рад на генотиповима биљака који захтевају мање воде и боље подносе високе температуре), наводњавање и адекватна заштита биља (имплементација прецизног наводњавања и противградних мрежа као мера директне заштите). У периоду дужих сушних периода, вода је најчешће ограничени ресурс, па је због тога неопходна и њена рационална потрошња. У свему томе значајну улогу има и едукација пољопривредника, како би се убрзао процес адаптације пољопривреде на климатске промене – објашњава наш саговорник.
ФОРМИРАЊЕ РОБНИХ РЕЗЕРВИ ДОБИЈА НА ЗНАЧАЈУ!
Ове године, незапамћене суше погодиле су Шпанију, Француску, Пољску, Италију, Ирску… У Француској ће приноси кукуруза у овој сезони бити најнижи од 1980. године, а подбацило је и воће и поврће. Све навдене земље имају ограничене могућности за наводњавање, јер се суочавају са великом несташицом воде. Када причамо о суши, углавном се мисли на кукуруз, сунцокрет, воће и поврће, а заборавља се на умањене приносе крмног биља и смањење могућности за испашу стоке, што директно угрожава сточарство. То може бити велики проблем и за наше сточаре, који су и прошле године, због велике суше, трошили залихе сточне хране намењене за зимски период. Ако поредимо ситуацију код нас и у земљама ЕУ, код њих је суша екстремнија. Ми смо у предности, јер смо до августа имали прихватљиве количине, а и солидан распоред падавина, тако да су приноси житарица били изнад вишегодишњег просека, али је сасвим очигледно да ће, због августовских тропских температура значајно подбацити кукуруз, јер се он претежно гаји у условима сувог ратарења. Иако је обећавао много, кукуруз ће имати далеко лошији род од вишегодишњег просека, али за нијансу бољи од прошлогодишњег. Прогнозира се, како наводи Шеварлић, да би топлотни таласи могли да коштају ЕУ између 50 и 180 милијарди евра, што може да подстакне инфлацију, а она ће се сигурно осетити и у нашој земљи, али не у тако значајној мери. С обзиром на то да се у Европи очекују умањени приноси у свим областима пољопривредне производње, можда ће то бити добра шанса за наше пољопривреднике да на домаћем тржишту боље уновче своје производе због значајног умањења увоза, али и да извезу вишак своје робе по неким значајнијим ценама.
– Сада већ постаје јасно да ће оваквих година бити све више и више, Европа и свет треба да се прилагоде томе. Због могућности да дође до већих поремећаја на тржишту, доста се прича о формирању већих залиха и складиштењу основних прехрамбених производа, тако да ће дирекције за робне резерве добити на значају. У Србији функционише Републичка дирекција за робне резерве и њена улога је да обезбеди стабилност домаће привреде, ублажи нагле скокове цена, и гарантује редовно снабдевање тржишта основним животним намирницама, енергентима и репроматеријалом у ситуацијама поремећаја или ванредних стања.
В. С.
