НОВА МИНИМАЛНА ЦЕНА РАДА ЗА 2027. ГОДИНУ 405 ДИНАРА ПО РАДНОМ САТУ
ОД 1. ЈАНУАРА МИНИМАЛАЦ ВИШИ ОД 70.000 ДИНАРА
Влада Србије донела је 20. августа одлуку да минимална цена рада у Србији за 2027. годину буде 405 динара по радном сату, што представља повећање од 9,2 одсто. Тренутна минимална цена рада у Србији је 371 динар по радном сату или око 65.000 динара месечно, зависно од броја радних сати у месецу, али ће, захваљујући новој одлуци Владе од 1. јануара наредне године износити 600 евра, односно, нешто више од 70.000 динара.
Минимална цена рада, без пореза и доприноса, за обавезно социјално осигурање за период јануар-децембар 2027. године износи 405 динара (нето) по радном часу, што ће минималну зараду у Србији повећати са просечних 64.554 динара на 70.470 динара, наводи се у одлуци Владе Републике Србије. Ако се узме у обзир да је садашња минимална цена рада 371 динар по радном сату, то представља повећање од 9,2 одсто. Овом одлуком се истовремено повећава и неопорезиви део дохотка са 34.221 динар на 37.369 динара, тако да ће држава поднети највећи део терета повећања минималне зараде, које ће уследити од 1. јанура следеће године.
РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ СИНДИКАТИ ТРАЖИЛИ ДА НОВА МИНИМАЛНА ЦЕНА РАДА БУДЕ 650 ЕВРА
Преговори о минималној цени рада за следећу годину почели су 10. августа, али социјални партнери – представници Републичке владе, синдиката и послодаваца, нису успели да се договоре. Синдикати су тражили да нова минимална цена рада за 2027. буде 650 евра, што је циљ који су раније најављивали и представници власти. Они су инсистирали и на разговору о зарадама у јавном сектору, указујући на све израженију „компресију плата“, односно, приближавање зарада запослених са различитим нивоима квалификација и одговорности. Са друге стране, послодавци су били сагласни са ставом Владе Србије о проценту повећања минималца, али је повећање неопорезивог дела зараде било један од њихових кључних захтева. Представници Уније послодаваца Србије су од почетка преговора указивали да свако значајније повећање трошкова рада мора бити праћено државним мерама које би део тог терета преузеле на себе, како би се очували одрживост пословања и конкурентност домаће привреде.
Ни на седници Социјално-економског савета, која је одржана 18. августа, није постигнут компромис о новој минималној заради, тако да је Влада Србије, у складу са Законом о раду, два дана касније донела коначну одлуку о висини „минималца“ за 2027. годину.
У ПОСЛЕДЊИХ ПЕТ ГОДИНА НЕОПОРЕЗИВИ ДЕО ЗАРАДЕ ВИШЕ НЕГО УДВОСТРУЧЕН
Како је истако министар финансија Синиша Мали, у претходних пет година неопорезиви део зараде готово је удвостручен. Са 16.300 динара, колико је износио у 2020. години, повећан је у 2026. на 34.221 динар. Само у овој години, неопорезиви део зараде повећан је за 5.798 динара (20,4 одсто), односно, са 28.423, колико је износио 2025. године, на 34.221 динар. Он је, такође, рекао да је то последњи корак у остваривању циља из програма „Србија 2027“ да минимална зарада у Србији до краја наредне године достигне 650 евра. Министар финансија је навео да минималац у Србији данас прима нешто мање од 100.000 запослених, док их је пре 12 или 13 година било око 500.000. За разлику од податка који често наводе државни званичници, представници синдиката сматрају да минималац у Србији прима далеко више запослених, негде око 300.000.
Мали је навео да ће са овим најновијим повећањем минималне зараде покривеност минималне потрошачке корпе бити 117 одсто. Према његовим речима, 2012. године минимална зарада покривала је свега 62 одсто минималне потрошачке корпе.
РАСТ МИНИМАЛЦА ТРЕБА ДА ПРАТЕ И ОСТАЛЕ ЗАРАДЕ!
Како наводи Слободан Јелић, председник Самосталног синдиката града Чачка и општина Лучани и Ивањица, представници репрезентативних синдиката су тражили да повећање минималне зараде прате и све остале плате, како не би дошло до „компресије зарада“.
– Синдикати јавних установа су тражили повећање зарада за 15 одсто, мада је било сасвим јасно да то не би исправило неравнотежу која ће настати са новим повећањем минималца. Ми смо заступали став да се минимална зарада за наредну годину повећа на 650 евра, а да њено повећање прате и остале зараде. Видећемо колико ће бити плате повећане у јавном сектору после Нове године, јер се ту најбоље види то сажимање зарада, јер су запослени са средњом, па чак и вишом стручном спремом практично спали на минималац. Надамо се да ће то повећање бити веће него у претходној години, између осталог и ради избора, али још увек нико од представника власти није изашао са детаљнијим информацијама у вези тога. Можда ћемо нешто више о томе знати тек у октобру. Оно што ми је познато, Самостални синдикат културе Србије тражи повећање плата од 25 одсто у 2027. години за око 9.600 запослених у култури, а главни разлог за то је, како су навели, то што раст минималне зараде не сме да „поједе“ разлику између различитих нивоа стручности, одговорности и сложености послова – рекао је за „Чачански глас“ Јелић, посебно истичући да и даље није добро што већина приватних фирми и страних компанија у нашој земљи уплаћује запосленима порезе и доприносе на минималну зараду, док им неку разлику даје „на руке“, тако да ти радници када оду у пензију неће имати од чега да живе.
Према последњим подацима Министарства унутрашње и спољне трговине, минимална потрошачка корпа за мај ове године износила је 57.188 динара, што је за 198 динара више у односу на претходни месец, док је просечна потрошачка корпа вредела 110.739 динара. Истовремено, просечна нето зарада у Србији износила је 118.398 динара, што значи да је била довољна за покриће просечне потрошачке корпе. Иначе, минимална потрошачка корпа представља процењени минимални месечни износ потребан за подмиривање основних животних потреба трочланог домаћинства.
Иако је током преговора представника синдиката, послодаваца и Владе Републике Србије било наговештаја да би током наредне године могло да уследи још једно ванредно повећање минималне зараде, како су пренели медији, за сада нема прецизнијих назнака о томе.
В. С.
