ДЕЛЕГАЦИЈА ПРИВРЕДНИКА ИЗ ЦЕНТРАЛНЕ АЗИЈЕ ПОСЕТИЛА ИНСТИТУТ ЗА ВОЋАРСТВО
Двадесет привредника из Централне Азије крајем прошле седмице посетило је чачански Институт за воћарство, где их је, заједно са сарадницима, дочекао директор др Дарко Јевремовић и упознао са делатношћу ове научно-истраживачке установе. Делегацију су чинили привредници из Таџикистана, Туркменистана, Узбекистана, Киргистана и Јерменије.
Азијски привредници су највеће интересовање показали за набавку садног материјала шљиве, по коме је чачански Институт за воћарство познат у целом свету. Запослени у Институту су их упознали са сортама шљиве, пре свега, „чачанском родном“ и „чачанском лепотицом“, али и новијим, као што су „нада“ и „милдора“, чији плодови представљају одличну сировину за сушење, за шта су гости показали посебно интересовање.
Јахјојев Нодирназар (Jahjojev Nodirnazar), директор компаније „Sunny Land Products LLC“ (робна марка „BonaF“) из Узбекистана, рекао је да доста земаља из Централне Азије велике наде полаже у воћарство, па су и улагања повећана.
– Имамо добра искуства са појединим локалним аутохтоним сортама шљиве које су превасходно намењене за сушње, а посебно са сортом „вагнеркаја“ (пандан нашој „маџарки“). Имамо велике површине под шљивом, али је, нажалост, технологија производње на далеко нижем нивоу него ваша. Такав је случај и са технологијом прераде, имамо мале капацитете и шљиву сушимо у далеко скромнијим технолошким објектима од оних које има Србија. Желимо да унапредимо производњу и то јесте главни разлог ове наше посете. Овде смо да се упознамо са добрим примерима произвођачке праксе. Били смо у Ваљеву и околини, где смо обишли сушаре малог, средњег и већег капацитета. Уочили смо да је у овдашњим производним засадима доминантна сорта „стенлеј“. Међутим, нас интересују и друге сорте. Упознали смо се са сортама шљиве чачанског Института за воћарство и највише нас итересују „чачанска родна“ и „лепотица“. Oд људи у овој научно-истраживачкој установи сазнали смо да „чачанска лепотица“ нема најбоље предиспозиције за сушење и то је разлог што смо заинтересовани и за „наду“ и „милдору“, за које смо добили одличне препоруке – рекао је за „Чачански глас“ Узбекистанац Јахјојев Нодирназар.
Др Александар Лепосавић је госте одвео и на производна поља Института, где су могли да виде начин производње висококвалитетних, сертификованих садница шљиве, кајсије, јабуке, крушке и других континенталних воћних врста. Домаћин им је посебно назначио да се саднице у растилима Института производе без употребе хербицида, што је показало бројне предности у примању, расту и развоју, као и бољем и квалитетнијем плодоношењу током година експлоатације.
– Била је ово добра прилика да разменимо искуства и размотримо какве могућности имамо за сарадњу, првенствено у преношењу стручних сазнања, која, сасвим очегледно недостају произвођачима воћа у земљама Централне Азије и Јерменији. Наши гости су, сасвим очигледно, још пре доласка у Чачак били добро упознати са радом нашег Института и циљно су га одабрали, првенствено због здравог и најквалитетнијег садног материјала, који се производи по стриктној сертификационој шеми, али и могућности да трасирају пут будућој сарадњи која ће им омогућити да унапреде своја стручна и практична знања у областима заснивања, одржавања и заштите воћних засада, као и прераде, пре свега, сушења шљиве. Интересовали су се и за лиофилизацију шљиве, напредни поступак сушења смрзавањем у вакууму којим се из воћа уклања вода, а чувају природни укус, боја и до 98 процената витамина, али су у тој области могли нешто више да сазнају само о лиофилизацији малине, јер су се стручњаци нашег Института тиме бавили – навео је др Александар Лепосавић, посебно истичући да је садни материјал чачанског Института за воћарство у последњих пет година, без лажне скромности, најквалитетнији не само у Европи, већ и у читавом свету.
Како се показало, и произвођачи из земаља Централне Азије се боре да ублаже штетне последице климатских промена у пољопривреди, али им то баш и не полази за руком, па би у предстојећој сарадњи могли да преузму и нека наша искуства у тој области, наравно, уколико су примењива у њиховим условима.
Крај посете је реализован у домаћинству познатог чачанског воћара Исидора Богдановића у Трбушанима, где су гости имали прилику да виде примере најбоље воћарске праксе у прозводњи шљиве, кајсије, трешње и крушке. Поред комерцијалне производње, у засадима Богдановића се налази велики број различитих сората воћа, тако да је домаћин овог развијеног воћарског газдинства био у прилици да гостима из азијских земаља пренесе своје богато практично искуство и стечено знање о техникама гајења и њиховим специфичностима. Гостима је посебно био интересантан податак да овај чачански воћар у својим засадима тренутно има 44 сорте шљиве, а да је 45 сората ове воћне врсте престао да гаји. Због непосредности у разговору и срдачног пријема, Богдановић је добио понуду од госта из Узбекистана да заједнички инвестирају у производњу воћа, али не у Србији, већ у његовој земљи. Домаћин је љубазно одбио предлог, уз образложење да му је његових 40 хектара воћа у Србији сасвим довољно.
На крају посете, сумирани су утисци и договорена будућа сарадња која би могла бити започета већ током ове јесени. Сарадња би требало да обухвати куповину сертификованих садница шљиве које недостају тржишту Централне Азије, јер су њихови пољопривредници врло често за подизање засада воћа користили заражени садни материјал из увоза, а неретко се дешавало да им на етикетама пише назив једне сорте, а да су уместо ње добијали нешто сасвим друго. Такође, размотрена је и могућност подршке и ангажовања стручњака чачанског Института у земљама из којих потичу чланови ове делагације.
В. С.
