ОДРЖАНА ЗАВРШНА РАДИОНИЦА ПРОЈЕКТА „НАШЕ ЗАБОРАВЉЕНЕ ВОЋКЕ“
СТАРЕ ВРСТЕ И СОРТЕ ВОЋА– ЗНАЧАЈНЕ ЗА ОЧУВАЊЕ ЗДРАВЉА
„У времену брзих промена и савремених технологија, често заборављамо аутохтоне сорте и традиционалне воћне врсте које представљају праву ризницу богатства. Дрен, дуд, мушмула и оскоруша само су делић тог заборављеног блага које су неговале генерације пре нас, а које полако нестаје из наших воћњака, башти и сећања. Не само због традиције, већ и због њиховог значаја за очување биодиверзитета, природних ресурса и здраве животне средине, право је време да их поново откријемо и приближимо деци, младима и широј јавности“, порука је завршне радионице пројекта „Наше заборављене воћке“, чији је реализатор Агрономски фалултет у Чачку уз финансијску подршку Центра за промоцију науке.
Завршна радионица пројекта „Наше заборављене воћке“ одржана је у четвртак, 28. маја, на Агрономском факултету и њој су присиствовала деца предшколског узраста и ученици основних школа. Пројекат почео у јануру и трајао је укупно пет месеци.
– Када смо осмишљавали овај пројекат желели смо да предшколцима и деци школског узраста испричамо да постоје наше традиционалне воћне врсте и аутохтоне сорте које су биле некада део нашег живота, а сада су, нажалост, напуштене и нема их више ни у нашим двориштима, а камоли у нашим воћњацима и да припадницима млађих генерација предочимо да у природи постоје многе благодети које су, пре свега, значајне за њихово здравље и да због тога треба да их користе у својој исхрани. У нашој брошури смо описали неколико воћних врста – дрен, оскорушу, мушмулу, дуд, трњину и неколико аутохтоних сорти јабуке – „кожару“, „будимку“, „колачару“, као и крушке – „такишу“, „лубеничарку“, „калуђерку“ и слично. Током реализације пројекта уочили смо да постоји изузетно велико интересовање међу младима за ову тему, тако да смо ову причу проширили и на ученике средњих школа. Посебно нас је обрадовало то што су деца била јако заинтересована за ову тему, што се пробудила радозналост код њих, тако да су активно учествовала у дискусији. Осмислили смо за њих едукативне игре, односно, интерактивне радионице које су прилагођене њиховим узрастима, тако да су деца имала прилику да пренесу и нека своја искуства о заборављеним воћкама. Нека од њих су навела да поједине старе воћке имају у својим двориштима, док су другима биле потпуно непознате, али су свима њима радионице помогле да стекну нова сазнања о овој значајној теми. Одштампали смо брошуре и поделили учесницима радионица, тако да су деца након тога могла да поделе утиске о овој теми и са својим родитељима. Сматрам да смо на неки начин постигли циљ овог пројекта, јер смо пробудили радозналост и интересовање код деце и када се подвуче црта, ако је бар једно дете, а свакако их је било много више, након учешћа на овим радионицама дошло кући и пожелело да проба и посади једну од ових старих воћки или схватило колико је значајно очување природе, биодиверзитета, природних ресурса – истакла је др Радмила Илић, руководилац пројекта „Наше заборављене воћке“.
До сада је у радионицама реализованим у оквиру овог пројекта учествовало скоро 200 ученика основних и средњих школа, а међу њима је било и предшколаца. Циљ овог пројекта је враћање старих врста и аутохтоних сорти воћа, које су и те како значајне не само за нашу исхрану, већ и за природу – за биодиверзитет, заштиту животне средине. Како је наглашено током радионице, реч је о старим воћним врстама које су јако отпорне на стресове и захтевају мање хемијског третирања, чиме се чува и природа, а не само здравље људи.
Ове ретке сорте воћака имају и квалитативне вредности, јер су природне. Имају пуно витамина, минерала и свих осталих хранљивих материја које су битне за здравље људи, али главна њихова мана је неугледни изглед, што најчешће одбија потрошаче да их купе и користе у исхрани. Како је навела др Илић, и деца која су учествовала на радионицама у оквиру овог пројекта, била су одушевљена укусом старих аутохтоних сорти јабуке, иако им се на почетку није допао изглед плодова.
Др Иван Глишић, професор Агрономског факултета у Чачку, навео је да старе сорте воћа и самоникле воћне врсте представљају део наше традиције и природе којом смо окружени, али да сви ми, нажалост, све више заборављамо на њих, њихове хранљиве материје и лековита својства, јер смо више упућени на готове производе.
– Пуно је примера које поткрепљује наука и поуздано се може рећи да се у тим старим аутохтоним сортама и традиционалним воћним врстама налазе бројни лековити састојци. Примера има много. Рецимо, оскоруша је један од најбољих природних пробиотика, а наше кућне апотеке су данас препуне лекова. Такође, дрењак је воће које садржи велике количине Ц витамина, али слабо ко зна да црни дуд има доста антиоксиданаса, а међу њима је, што је и нас изненадило, и материја ресвератрол, коју у пилулама користе млади који се баве спортским активностима, вежбају у теретанама, јер је корисна у борби против слободних радикала и доприноси бољем опоравку организма. Када сазрели, мушмула је јако лековита, укусна и пуна шећера и других корисних састојака. Она може бити врло корисна и када није потпуно зрела. Смирује упалу слузокоже уста и спречава појаву афти. Мушмула, дрењак и дивља купина су самоникле воћне врсте које не траже никакву заштиту, па су и из тог угла нешто што је, дефинитивно, потпуно здраво. Ферментисани лист дивље купине лековитији је од зеленог чаја. У себи садржи мање кофеина и теофилина, који у већим количинама могу да изазову опасне проблеме. У тој дивљој самониклој флори и у старим сортама воћа има пуно лековитих састојака и то никако не смемо заборавити, јер смо као потрошачко друштво навикли да све купујемо готово, а много тога корисног се налази управо у природи која нас окружује – поручио је др Иван Глишић.
В. С.
