ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСKИ ДАН KРОМПИРА У СРБИЈИ
ПРИОРИТЕТ – ЗАУСТАВЉАЊЕ ПАДА ДОМАЋЕ ПРОИЗВОДЊЕ
У организацији Центра за кромпир – Гуча, Еколошког друштва Драгачево и Удружења за кромпир Србије, у Kултурном центру у Гучи је 30. маја, по трећи пут обележен Светски дан кромпира у Србији. У оквиру ове манифестације, одржана је и прва седница Скупштине Удружења за кромпир Србије, на којој је разматрано стање у домаћој производњи кромпира.
Треће обележавање Светског дана кромпира у Србији почело је одавањем почасти минутом ћутања недавно преминулим оснивачима Удружења за кромпир Србије: Добрици Ђекићу (1929 – 2025), најстаријем произвођачу кромпира у Србији и проф. др Зорану Броћићу (1961 – 2026), председнику Скупштине Удружења за кромпир Србије.
Поздрављајући учеснике скупа, др Живко Бугарчић, потпредседник ИО Удружења за кромпир Србије, истакао је да се наша производња кромпира годинама уназад суочава са озбиљним проблемима. Осврнуо се и на прошлогодишњи род кромпира који је забележио значајан дефицит:
– Још током лета било нам је јасно да су потребе за увозним конзумним кромпиром око 40.000 тона, а на основу доступних информација претпостављали смо да ће северозападна Европа имати велике тржне вишкове и веома ниску цену кромпира. Због тога смо почетком августа представницима Министарства пољопривреде предочили да би велики увоз конзумног кромпира могао да почне већ у септембру и да ће то, уколико не буду уведене неке заштитне мера на нашем тржишту због дампиншких цена увозне робе, значајно утицати на пласман домаћег кромпира и даљи пад производње. Након тога смо упутили и допис Министру пољопривреде са молбом да се са Министарством трговине размотри могућност увођења сезонских прелевмана, прецизније од октобра до фебруара, ради заштите домаћег тржишта, али није било разумевања за разрешавање овог проблема.
И овог пролећа у Србији је засађено мање кромира за конзумну употребу у односу на 2024. годину. Мањи произвођачи, као и тзв. „хобисти“, наставили су да смањују површине под овом културом, тако да ће и ове године Србија у великој мери бити зависна од увоза кромпира. Временске прилике су подстакле произвођаче у равничарским подручјима да започну садњу кромпира већ од половине марта, што је знатно раније од уобичајене праксе. Прилично суво пролеће је у неким регионима до сада захтевало од пет до седам наводњавања, тако да ће произвођачи који нису имали довољно воде или новца за гориво сигурно изгубити део рода. Поред тога, и у брдско-планинским подручјима је настављен тренд смањења производње.
– Немамо прецизне податке о засађеним површинама кромпира у Европи, али су процене да су водеће земље у овој области смањиле производњу у односу на прошлу годину. Белгија, која производи кромпир углавном за помфрит, смањила је површине за 12 процената. Такође, све традиционално дефицитарне земље ЕУ у овој производњи, смањиле су производне површине под конзумним кромпиром. У већини земаља ЕУ садња је обављена раније, тако да је јак топлотни талас у последњој декади маја сигурно оставио последице на све усеве. Нема сумње да ће водеће земље – Немачка, Француска, Холандија и Белгија, традиционално имати вишак кромпира, али је за сада тешко дати било какву прогнозу о роду и ценама. Србија ће сигурно имати потребу да увезе око 40.000 тона овог поврћа и због тога морамо радити на томе да се уведу заштитни сезонски прелевмани, како бисмо се заштитили од удара ниских цена кромпира који овде стиже са Запада и из Белорусије – закључио је др Бугарчић, посебно истичући да треба радити на подстицању потрошње домаћег кромпира, јер без јачања лојалности наших потрошача према роби домаћег порекла неће бити значајнијих помака у пласману овог повртарског производа.
На првој седници Скупштине Удружења за кромпир Србије, којом су председавали мр Божидар Ивановић из Чачка и Павел Валент, војвођански произвођач кромпира из Лалића код Оџака, поднет је извештај о прошлогодишњем раду Удружења. Живојин Бијелић, председник ИО и Душан Р. Ивановић, секретар Удружења, посебно су говорили о састанцима са представницима Министарства пољопривреда о актуелним проблемима и могућностима да се пружи подршка домаћој производњи кромпира, уз напомену да ће разговори бити настављени. Они су истакли да је Удружење за кромпир Србије приликом одржавања Пољопривредног сајма у Новом Саду добило понуду да се учлани у Европско удружење за трговину кромпиром са седиштем у Бриселу, које, иначе, постоји од 1952. године и окупља 30 европских националних удружења и фирми за производњу и трговину кромпиром. Поред тога, како су навели, отворени су и разговори о сарадњи са Удружењем произвођача кромпира Словеније.
Милић Домановић, потпредседник НО Удружења, изразио је уверење да ће се ова кровна организација залагати за опстанак и даљи рад Центра за кромпир у Гучи, који је у ранијем периоду пружио огроман допринос развоју производње кромпира у Србији.
Зоран Радичевић („Јутро семе’’ из Гуче) и др Миладин Андрић („Семе Голија“ из Рашке) поручили су да „агриа“, сорта која је значајна за брдско-планинско подручје, треба да се врати на сортну листу кромпира у Србији. Др Ивана Момчиловић из Биолошког института у Београду истакла је да њихова установа има основну базу семена кромпира и протоколе за производњу безвирусног, предбазног семена кромпира са новом технологијом аеропонике, што отвара могућност умножавања домаћих и страних слободних сорти кромпира, али да проблем представља правна сертификација базног семена кромпира у Србији. Божидар Ивановић из чачанске „Био флоре“ истакао је потребу да се у Удружење укључи што више млађих чланова, који ће носити даље активности, док је Александар Стојановић из Kосовске Митровице предложио оснивање Одбора за израду старетешког и акционог плана рада Удружења. Горица Драгутиновић, пољопривредница из Виче, предложила је омасовљивање чланства, како би Удружење имало већи утицај, али и увођење чланарине која би олакшала реализовање будућих активности.
Милољуб Миленковић, представник немачке фирме за производњу семенског кромпира „Солана“ предложио да се запосли једно лице у Удружењу, како би се лакше реализовале планиране активности, док је Којо Бошковић, директор Средње пољопривредне школе у Пожеги, говорио о проблему уписа све мањег броја ученика у средње пољопривредне школе и студената на пољопривредне факултете, што ће довести до недостатка стручних кадрова у пољопривреди Србије. На крају скупа, представник Фабрике„Еликсир Зорка“ из Шапца представио је врсте минералних ђубрива која се користе за производњу кромпира и других пољопривредних култура.
В. С.
На предлог Чилеа, Уједињене Нације су 8. децембра 2023. године прогласиле 30. мај за Светски дан кромпира, како би се подигла свест о глобалној важности кромпира за безбедност хране и економски развој сеоских средина у свету. Од 2024. године, сваког 30. маја у Гучи, престоници трубе и кромпира, организује се обележавање Светског дана кромпира у Србији. Прошле године, за време Другог обележавања Светског дана кромпира, основано је Удружење за кромпир Србије, које је окупило произвођаче и прерађиваче кромпира, организације за заштиту биља, произвођаче минералних ђурива и механизације, трговаце кромпиром, представнике средњих школа, виших и високошколских установа, угоститељских и туристичких организација са читавог подручја наше земље.
