ЗАЈЕДНИЧКИМ РАДОМ ДО КВАЛИТЕТНОГ ПРИНОСА
Снежана Страњанчевић из драгачевског села Живице са својом породицом труди се да максимално искористи потенцијале свога краја. Страњанчевићи су се определили за производњу воћа и поврћа, али и разних врста зимнице. У ово доба година највише посла имају око брања јагода, које су гаје на површини од око 20 ари.
- Производњом јагода бавимо се двадесетак година, сваке године је то на некој површини од двадесетак ари. Сорте којима се бавимо су углавном: алба, албика, роксана и азија, мењамо их у зависности од прихода. Ми углавном све радимо у кругу породице, помогну и моји родитељи колико могу, па самим тим радимо онолико колико можемо да постигнемо – рекла је Снежана Страњанчевић из Живица.
Да би се на селу зарадило од сопственог рада, посао изискује минимум слободног времена, целодневни рад, али и гледање у небо, јер доста тога зависи од временских прилика. Упорност и рад и до сада су сачували село, па је то кључно и за даљи опстанак.
-Породично се бавимо читавим производним процесом, јер немамо рачуна да плаћамо раднике. Има зараде, али је минимална, јер када јагоде стигну за бербу и продају буде лоше време и прекупци то користе и мало плаћају. Прекупаца је све мање, мале су њихове цене и онда већи део ситних јагода прерађујемо. Покушавамо да продамо што више јагода код куће, како бисмо више и зарадили. Ми се бавимо производњом расада и то нас мало извуче, на тај начин зарадимо новац – рекла је Страњанчевић.
Породична производња захтева више времена, али неке породице, попут Страњанчевића одлучују се управо за то, јер им се плаћање радне снаге не исплати.
- Ове године, цена од неких 250 динара би била сасвим коректна да би било неке зараде, да би се рад и труд исплатили. Улагања су велика, ми сами правимо расад, постављамо фолију, засађујемо, а када бисмо све ставили на папир и платили, не верујем да би било зараде, с обзиром на то да радимо сами и не плаћамо никоме дневницу, онда је другачије, колико год зарадимо, наше је и тиме се задовољавамо – рекла је наша саговорница.
Иако цена јагоде није увек одговарајућа и често не може да покрије трошкове, Снежана је одлучила да се бави и прерадом воћа. Њени производи код купаца су препознатљиви по квалитету.
- Бавимо се производњом сокова, џемова, слатких. Почели смо да правимо сокове без шећера, имамо неких четири, пет врста. Видим да се све више људи окрећу здравом животу. Кренули смо мало у ту причу производње, пре свега, природне. Користимо шипурак, трњину, глог, прикупљамо траве за чајеве, за ликере. Трудимо се да опстане пољопривредно газдинство онако како треба – рекла је Страњанчевић.
Иако није свака година повољна за пољопривредну производњу породице на селу труде се да одрже производњу на традиционални начин.
Виолета Јовичић
