ОДРЖАНО ТАКМИЧЕЊЕ ЗА „ИЗБОР НАЈЛЕПШЕ МАСКЕ“, У ОКВИРУ БЕЛЕ ПОКЛАДНЕ НЕДЕЉЕ
У оквиру Беле покладне недеље, пред почетак Петровданског поста, прошле суботе, 6. јуна, на позорници КУД-а „Абрашевић“ одржано је традиционално такмичење за „Избор најлепше маске“. Ова манифестација се организује већ 30 година у Чачку, а њен идејни творац је Слободан Словић, некадашњи уметнички руководилац КУД-а „Абрашевић“.
МАШТОВИТОСТ И КРЕАТИВНОСТ
На такмичењу за „Избор најлепше маске“, у оквиру Беле покладне недеље, које је ове године организовано на позорници КУД-а „Абрашевић“, учествовали су многи креативни малишани у разним категоријама. Укупни победник манифестације је маска „Лав“ Неде Трифуновић, а награде су додељене и за: најлепше појединачне маске у категоријама најмлађих и најстаријих учесника; најлепше групне маске у категоријама најмлађих и најстаријих учесника; најлепшу маску из области екологије; идеју и креативност и за традицију и изворност. Жири, који су чинили етнолог – музејски саветник Снежана Шапоњић Ашанин и чланови УО „Абрашевић“ Владимир Маџаревић и Ненад Ћурчић, посебно су ценили ручно рађене маске, где су дошли до изражаја маштовитост, креативност и спремност деце да чувају културно наслеђе.
– Поводом Беле покладне недеље КУД „Абрашевић“ деценијама организује традиционалну манифестацију „Избор најлепше маске“. И овогодишњи такмичари донели су поруку да су они верни чувари наше традиционалне културе и живог културног наслеђа. Посебна награда додељена је укупном победнику такмичења, а уручени су и пехари победницима у седам категорија. Прошло је 32 године од када је ово Друштво, 13. марта 1994, организовало прво такмичење поводом Беле покладне недеље. Њен идејни творац је тадашњи уметнички руководилац КУД-а „Абрашевић“ Слободан Словић, који је био велики визионар и стручњак, човек који је ово Друштво прославио широм света и који је, поред фолклора, одлично познавао и нашу народну културу. Осмислио је ову манифестацију са циљем очувања изворности и лепих српских обичаја. И после 32 године, поштујући његов лик и дело, настављамо његовим утабаним стазама. На том путу било је много препрека и тешкоћа, ратна страдања и распад земље, бомбардовање Србије од НАТО пакта, економска криза, епидемија, тешки дани за КУД „Абрашевић“. Веома тежак моменат је био физички одлазак Слободана Словића, 2003. године. Али, још тада смо себи и нашим суграђанима обећали да ћемо наставити његовим путем и да маскенбал поводом Беле покладне недеље мора да живи – наглашава за наш лист Снежана Шапоњић Ашанин.
ОБИЧАЈНА ПРАКСА И ОБРЕДНЕ ПОВОРКЕ
Како каже, овом манифестацијом се, такође, сећамо почетака, заноса, идеја да се у духу наше народне традиције окупимо, забавимо и нашалимо:
– Тако је било у српској традиционалној култури од давнина. Увек на Белу покладну недељу, а то је седмица пред почетак Великог Васкршњег, Петровданског, Госпојинског или Божићног поста, народ се окупљао и маскирао да их нико не препозна.
Етнолог напомиње да је време пред почетак свих постова период у којем, према народном веровању, још увек трају кретања ноћних демона.
– Први дан након Беле недеље је „Чисти понедељак“ у којем се демони више не крећу. Назив „Бела недеља“ настао је у народној прошлости, када је бела боја представљала знак жалости за преминулим сродницима, који су према веровању оживљавали и ходали у време мртвог зимског периода, па и у Белој недељи. Она се назива и „Загонетна недеља“, зато што се по народној етимологији много загонетало. Тада су се кретале маскиране поворке људи, нагарављених и прерушених лица, облачили су преврнута одела или су се огртали животињским крзном. Обавезно су звонили, ударали у клепетуше, стварали буку и галаму. Обилазили су све куће у одређеном сеоском атару, збијали шале, а од домаћина су прикупљали дарове. Учесници су инкарнација оживелих покојника и предака који су за ову прилику дошли из загробног света. Реч је о обичају који припада култу мртвих. Нагарављено лице је оличење црних демона. Поворке су често личиле и на маскиране сватове – објашњава Ашанин.
Реч је о претхришћанској обичајној пракси и обредним поворкама које су, такође, ишле по пољима и њивама како би магијским дејством призвале плодност и родну годину. Излазило се и на врхове оближњих брда где се омладина љуљала, симболишући љуљање класја препуног пшенице. Омладина се састајала и по кућама где су певали, веселили се и шалили. Сви присутни су играли у колу, наводи етнолог неке од обичаја.
– Бела недеља је последњи дан песме, свирке, шале и весеља. Већ од понедељка, 8. јуна, почео је пост који се, поред посне хране, огледа и у пристојном понашању, када се игра и весело понашање не препоручују. Ово је и недеља праштања, када једни другима опраштамо увреде. Некада се уз молбу за опрост изговарало: „Опрости ми, улазимо у пост, као у море“ – каже Снежана Ашанин.
Н. Р.
Фото: Архива саговорнице
„ЛАВ“ НЕДЕ ТРИФУНОВИЋ, УКУПНИ ПОБЕДНИК
Укупни победник манифестације је Неда Трифуновић која је носила маску лава. За своје креације награђени су и: Теодора Брковић (Јапанка), Ива Трипковић (пролећница), Лена Ковачевић (шумска вила), Матеја Мићовић (ловац), Николина Николић (зец), Јаков Мићовић (фудбалер) и Милица Обреновић (бака).
Специјалне захвалнице добиле су и учитељице Милка Ерић и Ана Зарић, као и педагог Данијела Ракићевић из ОШ „Иво Андрић“ из Прањана. Организатор манифестације, КУД „Абрашевић“, посебно захваљује школи, учитељицама и педагогу који сваке године имају запажено учешће у обележавању Беле покладне недеље.
