СТЕФАН ВАСИЛИЈЕВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „СВЕТИ САВА“
ВАЖНО ЈЕ БИТИ УПОРАН И ВЕРОВАТИ У СЕБЕ
Још један сјајан петнаестогодишљак, сада већ гимназијалац, прича нам о свом путу до ђака генерације Основне школе ,,Свети Сава“ у Атеници. Стефан Василијевић постизао је одличне резултате на такмичењима из историје, географије, српског језика и биологије. Живи у вишечланој породици, са родитељима, четворицом браће и једном сестром.
Каже да је био изненађен и у првом тренутку није веровао да је изабран за ђака генерације јер је било још подједнако добрих кандидата:
-Овакав успех није било тешко постићи, али није било ни лако. Узор у петом разреду ми је био другар који је тада био један од двојице најбољих у генерацији. Он ме је научио да будем упоран и да верујем у себе. Увек сам се трудио да слушам и запамтим лекције на часу и кад се вратм кући, прочитам још неколико пута. Такође сам гледао да завршим све школске обавезе и онда ми је остајало доста слободног времена за хоби, спорт и дружење. Подршка су ми били породица и пријатељи.
Стефан воли спорт, тренира карате, а у слободно време са другарима игра фудбал и кошарку или вози бицикл. Завршио је основну музичку школу. Свирао је контрабас. Такође, пева у црквеном хору. У будућности себе види као наставника историје или географије.Сматра да је у животу најбитнија породична срећа и радити посао који волиш. Својим вршњацима и млађим ученицима препоручује да поставе свој циљ и да се боре за њега. Да буду упорни и верују у себе. А побеђују – редован труд и рад. Такође, наглашава да је важно не бити поводљив и да треба имати своје мишљење о свему, разликовати шта је лоше, а шта добро.
Школске године Стефану су пролазиле брзо, а то што је одрастао у вишечланој породици представљало му је предност при навикавању на школу и одељење. Било је, каже, лепих тренутака, али би посебно издвојио екскурзију на крају осмог разреда:
-Лепо смо се провели, дружили и посетили многе знаменитости Војводине. Моја школа има веома добре наставнике и ако бих морао да издвојим неке то би били натавник географије Владимир, наставнице историје Јелица и Славица, наставнице српског Наташа и Марија и наставница биологије Татјана.
Стефану се у Атеници свиђа то што има зелених површина и могућности за разне спортске активности, али сматра и да је природа превише загађена. Од манифестација посећује Сајам науке и Васкршњу изложбу, које организује школа. Као посебну знаменитом у месту где живи издваја цркву Свете Марине.
Толико смо успели да сазнамо о Стефану из онога што нам је он рекао о себи, а као што смо и очекивали, да стекнемо мало ширу слику помогао нам је и одељењски старешина Драган Париповић:
-Од првог дана петог разреда увидео сам да се ради о једном добром и скромном дечаку. Из године у годину, до завршетка основне школе, показивао је све боље и боље резултате на такмичењима и низао стандардно одличне оцене током четворогодишњег школовања. У рубрикама у дневнику ретке су биле четворке, све саме петице. Реч је о примерном ученику који, пре свега, има поштовања према институцији која се зове школа, према сваком раднику у установи и према сваком другом ученику. Један од оних ретких који помажу другима када су болесни и када треба нешто преписати, урадити, научити…
Г. Д.
