У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ ОТВОРЕНА ПРВА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА ОЛГИЦЕ ТЕРЗИЋ ВУКАДИНОВИЋ
Прва самостална изложба слика Олгице Терзић Вукадиновић, под називом „Ти не видиш добро“, отворена је прошлог петка, 4. септембра, у Ликовном салону Културног центра у Чачку. Уметница је рођена у Чачку 1987. године. Дипломирала је на основним и мастер студијама 2012. године, на смеру графика и књига у класи професорке Милице Вучковић, Факултета примењених уметности у Београду. Учествовала је на више колективних изложби. Добитница је Награде „Најбољи студентски графички лист“ из Фонда Михаил С. Петров, 2009. године, подсетила је Весна Петровић, уредница Ликовног програма Културног центра, представљајући чачанску уметницу Олгицу Терзић Вукадиновић.
ВРАТИТИ ДУШУ БЕЗДУШНОМ СВЕТУ
Част да отвори прву самосталну изложбу Олгице Терзић Вукадиновић припала је новинару и социологу Марку Ћурчићу, који је и писао текст за каталог.
– …Ово је слика света маскирања, у коме иза маски бирократизма лежи човек који је сопствени тлачитељ, који се иза те маске крије, али уједно жели једним одсечним потезом руке ту маску да стргне са свог лица. Изложени овом виду самоспутавања и аутоагресије иза физичке маске сваког од нас крије се један ужасан крик који чека да се проломи без обзира на то што нема ко да га чује.
Чини се да кроз уста овог замрзнутог крика цело тело покушава да побегне од себе самог, али уместо тога остаје у грчу нервозне антиципације непознатог што следи. У доба свеопште анестезије, физичке и духовне, у коме се од ужаса постојања бежи или крије иза дебелог слоја цинизма, ове слике својим оштрим цртама и специфичним колоритом разбијају залеђено море у нама, баш онако како је Кафка сматрао да уметност треба да чини.
Упркос песимизму који стање света може изазвати, постоји и трачак наде који се налази управо у оваквим уметничким делима, која нису ту да уљуљкују у лажни осећај сигурности, већ да рашчарају и разбију све наше илузије. У дубоком сну човечанства можда је потребнији шамар који буди од топле речи утехе, у нади да ће тај освешћен човек коначно видети добро своје окружење и покушати да врати душу бездушном свету… – навео је Марко Ћурчић.
РУКАВИЦА КОЈА ИСТОВРЕМЕНО ШТИТИ И СПУТАВА
На изложби Олгице Терзић Вукадиновић, коју је припремала око годину и по дана, можете видети десет њених радова. Иако је, како каже, избегавала серијске радове, вероватно ће и даље наставити ову серију.
– Наслов је „Ти не видиш добро“ јер смо сви некако издељени, друштвено, социјално, финансијски… Не знамо да ли утичу на нас друштвене норме, маркиране ствари или кредити. Увек сам се питала шта бих ја била да нема социјалних статуса, кредита, логотипа…? Ко бисмо ми били без свега тога? На сликама можете видети ликове погнуте над сопственим рукама, прекривене туђим, шареним рукавицама који постављају исто питање: „Шта остаје од човека када му се одузме могућност да буде оно што јесте“? Рукавица се враћа као лични иконографски знак, предмет који истовремено штити и спутава – изјавила је за наш лист Олгица Терзић Вукадиновић, одмах по отварању изложбе.
А изложбу су отвориле два најлешпша „уметничка дела“ ауторке, две мале лепотице.
Н. Р.
