ИЗАЗОВИ, РЕШЕЊА ПРОБЛЕМА, ПРОМЕНА ЊИХОВОГ СТАТУСА
Живот жена у руралним срединама актуелна је тема дужи временски период. Разлози који су довели до тога да жене у сеоским срединама живе другачије су: економска невидљивост, социјална и здравствена заштита, ментално здравље и родне неједнакости. Бројни научници, новинари, истраживачи, често се баве положајем и изазовима са којима се суочавају жене на селу у Србији.
Катарина Пропадовић из Горње Атенице завршила је смер Новинарство и комуникологија на Факултету политичких наука, Универзитета у Београду, а након тога уписала је и мастер „Људска права у Болоњи”. Тема њеног мастер рада односи се на живот жена у руралним срединама. Она се бавила истраживањем жена које живе у чачанском селу Вујетинци. Жене из Удружења жена „Вујетичанке”, љубазно су је дочекале.
– Кроз тему свог мастер рада бавим се животом жена у руралним срединама, то како оне говоре о свом положају. Када је реч о овој теми мислим да је посебно важно истаћи да су жене на селу издвојена маргинализована група. Оне су маргинализоване у више сектора, не само у социо-економском, већ и у социо-културном смислу. Када се прича о женама на селу, говори се о идеалу жене за одржавање традиционалне породице, а нисмо ни свесни да, када радимо с њима, да их не гледамо из позиције равноправности. Када изучавамо неку групу то већ у себи подразумева неки хијерархални однос, то значи да их гледамо из одређене позиције. Жене на селу користе се као посебно маргинализована група која може да се искористи за одређене наративе. Потребно је да њих ставимо у позицију наратора, да буде позиција акције из њихове улоге, да видимо како оне доживљавају и проживљавају овај живот. О томе треба више да се прича – рекла је Катарина Пропадовић, дипломирани новинар.
Својим непрекидним радом чувају породице у руралним средине, иако су често у тешком положају, управо зато, оне су хероине. Жене на селу, углавном, нису власнице имања, али су упркос томе, главна радна снага на њивама, ретко иду на одмор и за њих нема боловања и паузе, радни дан траје 24 сата.
– Оне јесу хероине, шта све преживљавају. Оне су борци какав живот имају, али треба да освестимо то да живот не треба да буде борба и да, када погледамо равноправо једни друге, ми не бисмо волели да наш живот буде борба. Не треба ништа да се идеализује, али не треба нико ни да се ставља у позицију жртве или преосетљиве групе, јер им се у том смислу не даје снага да могу да ураде нешто из своје позиције. На селу, а посебно у руралним срединама, требало би да се дају ресурси да оне из своје позиције ураде оно што им треба и да се више ради на едукацији и оснаживању жена на селу – истакла је Пропадовић.
Родна равноправност жена на селу кључна је за економски развој руралних подручја, јер се на тај начин женама омогућава финансијска стабилност и независност кроз равноправно учешће у предузетништву. Поред економске независности жена, веома је важан приступ образовању, здравству, односно, као и укљученост у друштвени живот. Суштина је да жене изађу из анонимности, да буду видљиве и економски оснажене, да на тај начин доприносе друштвеној заједници, да се њихово мишљење чује.
– Веома је битно да се наш глас чује, јер се он не чује ни у кући. Жене су угрожене свуда, само неке то хоће да признају и себи и другима, а неке не. Жене на селу нису само жене, оне су и доктори и ветеринари и све што треба. На женама је све, небитно колико деце имају. Ми смо криве ако се нешто догоди и ако се нешто не догоди. Село има доста својих предности, али је много тешко. Свака од нас иде у дрва, кречи кућу, иде у шталу, код нас нема поделе мушких и женских послова, ради се све – рекле су жене из Вујетинаца.
Удруживањем у различита удружења жена, оне себи дају мало простора за одмор, релаксацију, време за кафу са комшиницама, пријатељицама, на тај начин имају прилику да обилазе друга села, учествују на различитим манифестацијама, представљају своје производе.
– Мислимо да се нешто у друштву може променити, али прво треба да се промене мушкарци, једноставно да више цене жене. Жене имају некако већу одговорност, већи део обавеза у кући и око деце. Ми смо доста успеле да урадимо за село, за сеоски Дом културе, средиле смо свој простор, има нас око 20 укупно, ту се дружимо, пијемо кафу, разговарамо, једноставно, имамо неко време за себе када завршимо све свакодневне обавезе – истичу жене из Вујетинаца.
В. Ј.
