ПЕРИОД ЦВЕТАЊА ПРЕСУДАН ЗА УСПЕХ У ПРОИЗВОДЊИ
Воћарство је изразито зависно од временских услова, јер се производни циклус воћака одвија током целе године, а поједине развојне фазе захтевају специфичне климатске услове. Топлије зиме могу променити динамику изласка воћака из зимског мировања, што убрзава почетак вегетације и условљава раније цветање. Уколико након тога уследи позни пролећни мраз, постоји озбиљан ризик од измрзавања цветних пупољака, цветова и заметнутих плодова, са чиме се наши произвођачи последњих година често суочавају. Са друге стране, високе температуре током пролећа и лета, у комбинацији са недостатком воде, могу неповољно утицати на развој и квалитет плодова, као и на формирање родног потенцијала за наредну годину. О опрашивању и оплодњи воћака у условима све изразитијих климатских промена разговарали смо са др Сањом Радичевић, научним саветником чачанског Института за воћарство.
Западна Србија, а посебно чачански крај, има дугу и значајну воћарску традицију. Kако се климатске промене одражавају на воћарство и колико би могле да промене начин на који данас производимо плодове воћака?
– У западној Србији, где воћарска производња често зависи од услова конкретног локалитета, надморске висине, експозиције терена и присуства хладног ваздуха у долинама, не можемо говорити о униформном утицају измењене климе на различитим локалитетима, па тиме ни о универзалним решењима. Два воћњака која су релативно близу могу имати веома различите услове током цветања и различити ризик од, на пример, позних пролећних мразева. Управо због тога, сматрам да ће се у будућности све више постављати питање избора врсте воћака за одређено подручје (мада смо још увек далеко од увођења у производњу воћака топлијих поднебља), а нарочито сортимента у оквиру традиционалних воћарских култура, како би се биолошке особине сорте ускладиле са условима локалитета. Другим речима, очување воћарске производње захтеваће прецизније праћење временских услова, пројектовање сортне композиције за одређена подручја и локалитете и планско прилагођавање новонасталим условима.
Зашто је репродуктивна фаза, нарочито цветање и оплодња, толико осетљива?
– Репродуктивна фаза је једна од најкритичнијих фаза годишњег циклуса воћака зато што се управо тада реализују унутрашњи, дубоко физиолошки потенцијали воћке за оптималну родност, праћену одговарајућим квалитетом плода. Ови потенцијали су генетички условљени, али се на њих и утиче током целе године – доследно спроведеном негом воћњака, применом агро и помотехничких мера, што наши произвођачи веома добро знају. Финализација ових процеса почиње цветањем, а окончава се успешном бербом.
Важно је да разликујемо опрашивање од оплођења. Опрашивање представља преношење полена на жиг тучка посредством инсеката, првенствено пчела. Полен треба да буде виталан, да проклија на жигу тучка и да формира поленову цевчицу која ће расти кроз стубић тучка све до плодника, односно, до семених заметака. Тек када се остваре одговарајући услови и дође до успешне оплодње, стварају се предуслови за даљи развој плода. Свака од ових етапа може бити угрожена неповољним временским условима. Ниске температуре (мраз) могу оштетити органе цвета или заметнутог плода; хладно, кишовито и ветровито време током цветања може ометати лет пчела и трансфер полена. Са друге стране, повишене температуре током цветања могу утицати на виталност женских елемената цвета и пореметити временско усклађивање различитих репродуктивних догађаја.
Kолико ниске температуре током цветања могу угрозити род? Да ли је сваки пролећни мраз подједнако опасан?
Последице зависе од интензитета и трајања захлађења, развојне фазе цветова, претходних временских прилика, као и од особина сорте и услова на самом локалитету. Цветни пупољци у различитим фазама развоја немају исту осетљивост на ниске температуре. Kако се приближава цветање, осетљивост репродуктивних органа расте, нарочито од фенофазе балона, док су отворени цветови и тек заметнути плодови посебно угрожени. Зато није довољно знати само колика је била минимална температура ваздуха. Важно је и када се захлађење догодило, односно, у којој фенолошкој фази, и колико је трајало.
За произвођаче је важно да прате развојне фазе у својим засадима, локалне временске прогнозе и упозорења на мраз. Мере заштите треба планирати унапред и прилагодити могућностима конкретног воћњака. Ово се, ипак, односи на негативне температуре које нису превише ниске, и које не трају дуго. Ниједна појединачна мера не може гарантовати потпуну заштиту у свим околностима, али правовремена реакција може смањити ризик од великих губитака.
Много се говори о штети од ниских температура, али су чести и неуобичајено топли периоди током цветања. Може ли топлота бити једнако озбиљан проблем за заметање плодова?
– Истраживања показују да и повишене температуре током фенофазе цветања могу бити веома неповољне. Оне могу убрзати неке од развојних догађаја, као што је раст поленових цевчица, али то не значи да ће сви делови репродуктивног система реаговати истом брзином. Другим речима, ако се временска динамика мушке и женске репродуктивне функције поремети, могућност успешне оплодње може бити драстично смањена. Повећање средње дневне температуре током цветања трешње од само 1-3 степена Целзијуса практично значи да су максималне температуре прелазиле 25 степени, што, нарочито ако траје више дана и праћено је топлим ветром, исушује жиг тучка и драстично убрзава пропадање женских елемената цвета – семених заметака. Управо због тога су посебно важна истраживања којима се прати шта се дешава у цвету током репродуктивног процеса, нарочито у контексту температурних услова. Таква истраживања нам омогућавају да разликујемо ситуацију у којој није дошло до успешног опрашивања, од оне у којој је полен доспео на жиг, али се његов раст или оплодња нису успешно завршили. Ово питање има велики практични значај – није циљ само да цветање буде обилно, већ да се оно одвија у условима и на начин који омогућавају успешан завршетак свих кључних репродуктивних догађаја.
Поред температуре, колико је за успешну оплодњу важан избор сорти? Може ли погрешан избор опрашивача бити разлог слабог рода чак и када нема мраза?
– Избор одговарајућих сорти и опрашивача код самобесплодних врста воћака један је од основних предуслова за редовну и стабилну родност. Најпре је потребно утврдити да ли су сорте генетички компатибилне. Kод трешње, али и код других врста, присутан је биолошки механизам гаметофитне само-инкомпатибилности (ГСИ). Захваљујући овом механизму, цветови одређене сорте препознају и одбацују сопствени полен, као и полен других, генетички сродних сорти. У таквим случајевима, полен може доспети на жиг тучка и проклијати, али ће његов раст бити заустављен у ткиву стубића, пре него што стигне до семеног заметка. Други важан услов јесте временско преклапање главне сорте и опрашивача током периода пуног цветања. Чак и када су сорте генетички компатибилне, репродуктивна ефикасност, а тиме и ефикасност производње, неће бити задовољавјућа ако цветање није синхронизовано, или ако у периоду цветања изостану повољни услови за пренос полена. Трећи аспект је сама репродуктивна ефикасност. Нису сви компатибилни опрашивачи подједнако ефикасни код конкретне мајчинске сорте. На успех утичу виталност и клијавост полена, динамика раста поленових цевчица кроз тучак, функционалност женских репродуктивних структура, и читав низ интеракција на релацији тучак-полен, које су и температурно зависне.
Препоручујем да се избор сорти за подизање засада заснива на поузданим подацима о потенцијалу родности и квалитету плода, али и генетичкој компатибилности, времену цветања и репродуктивним особинама. Kад год је то могуће, треба користити доступне резултате молекуларних анализа и истраживања којима се прате репродуктивни процеси и потврђује успешност оплодње. Истраживачки тим Института за воћарство препознатљив је у Србији, али и шире, по резултатима у овој области. Поред публиковања научних радова у међународним часописима и учешћа на научним скуповима, истраживачи Института су организовали и учествовали у великом броју предавања намењених произвођачима, са којима ова сазнања делимо у непосредној комуникацији. Та размена је драгоцена и за нас, јер од произвођача добијамо повратне информације, запажања и нове дилеме, директно из засада.
КАКО СМАЊИТИ РИЗИК ОД СЛАБОГ ЗАМЕТАЊА ПЛОДОВА?
Др Сања Радичевић наводи да не постоји универзална мера која би могла да смањи ризик од слабог заметања плодова у нестабилним временским условима, јер су и његови узроци различити, али воћари могу да примене неколико важних корака који могу значајно да допринесу стабилнијој производњи.
– Први је правилно пројектовање засада, што подразумева избор одговарајућег локалитета, сорти које одговарају тим условима и генетички компатибилних опрашивача са одговарајућим преклапањем током фенофазе пуног цветања, имајући у виду да је један до два дана раније цветајућа сорта увек бољи опрашивач за позније цветајућу, него обрнуто. У зависности од врсте и система гајења, треба размотрити и распоред опрашивача унутар засада и обезбедити преносиоце полена.
Други корак је праћење микроклиматских услова. Подаци са најближе метеоролошке станице могу бити веома корисни, али они нису увек довољни за доношење одлука у конкретном воћњаку. Локалне метеоролошке станице и сензори који мере температуру на одговарајућим местима могу помоћи у правовременом препознавању ризика од температурних екстрема.
Трећи корак је примена одговарајућих мера заштите од мраза, уколико за то постоје услови. Избор методе зависи од конфигурације терена, доступности воде и енергије, величине засада и економских могућности произвођача.
Четврти аспект је управљање водним режимом и земљиштем. Очување структуре земљишта, одржавање одговарајуће снабдевености водом и примена система за наводњавање (тамо где је то потребно и изводљиво) могу допринети бољем функционисању воћака током топлих и сушних периода. Ипак, наводњавање не може надокнадити неуспешну оплодњу која је већ настала због неповољних температурних услова. Новија истраживања показују да је наводњавање током летњих топлотних таласа веома корисно, али да не може анулирати негативни утицај веома високих температура у периоду диференцирања пупољака за наредну годину.
Kоначно, потребно је унапредити сарадњу између научних институција, саветодавних служби и произвођача. Резултати истраживања треба да буду преточени у практичне препоруке за конкретне врсте, сорте и производна подручја. Истовремено, искуства произвођача и подаци са терена треба да буду важан извор информација за даља истраживања – истиче др Сања Радичевић.
В. Степановић
Фото: Архива саговорника
ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ПОЧИЊЕ ИЗБОРОМ ЛОКАЛИТЕТА И СОРТИ ВОЋАКА
Прилагођавање производње климатским променама, како истиче наша саговорница, мора почети много пре него што се појави проблем у засаду и управо због тога је једна од најважнијих одлука воћара избор локалитета, а одмах након тога и избор врсте, сорте и одговарајућих опрашивача. При избору локалитета треба узети у обзир надморску висину, експозицију, нагиб терена, могућност задржавања хладног ваздуха и доступност воде. Посебно треба бити опрезан са депресијама и долинама у којима се током ведрих ноћи може акумулирати хладан ваздух. Таква места могу бити изложена већем ризику од мраза чак и када шире подручје нема изражено захлађење. Са друге стране, већа надморска висина не значи аутоматски и мањи ризик. Услови зависе од локалног рељефа, температурног режима и динамике цветања конкретне сорте.
– Kада је реч о сортименту, потребно је стварати и уводити у производњу сорте које, поред квалитета и других значајних производних особина, показују вишегодишње стабилно репродуктивно понашање у одређеном опсегу температурних услова. Мислим да је ова формулација далеко прихватљивија у односу на термин „отпорне сорте“. Ако се температуре током фенофазе пуног цветања, или тек заметнутих плодова, спусте на око -2 степена Целзијуса или ниже, и при томе трају неколико сати или чак целу ноћ, онда о отпорности сорте према ниској температури нема говора. Понекад се избором сорти каснијег цветања може умањити потенцијална изложеност пролећном мразу, али то само по себи не гарантује већу отпорност у случају изложености, а ни бољу оплодњу – објашњава др Радичевић.
