ИЗЛОЖБА СЛИКА “LA LA LAND”, МИЛИЦЕ РАИЧЕВИЋ, У ЛИКОВНОМ САЛОНУ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
Изложба слика “La La Land”, Милице Раичевић, визуелне уметнице из Ивањице, отворена је недавно у Ликовном салону Културног центра Чачак. Али, ово није први сусрет са Миличиним стваралаштвом, јер је она пре две деценије, 2003. године, у овом простору имала своју самосталну изложбу. “Милица је овај циклус слика, под називом “La La Land”, започела још 2018. године, али пун залет и продуктивност су дошли до изражаја са почетком епидемије ковида. Невероватно је колико је та непријатна ситуација утицала на експлозију стваралаштва код свих уметника, а нарочито код визуелних, јер су одвојеност од спољњег света и свакодневних обавеза утицали да сва енергија буде усмерена на уметнички рад”, рекла је на отврању изложбе Весна Петровић, уредница Ликовног програма Културног центра.
ПОЗИВ НА ДУБОКО РАЗМИШЉАЊЕ
– У том периоду Милица Раичевић наставља свој започети циклус слика, али уводи нове материјале, уграђује скулптуре, светло. Карактеристично за њене слике је то што су пуне колорита, експресивне, али са убаченим сегментима који су третирани потпуно класично. Интересантно је то што је користила и аплицирала предмете који су око нас. Залазила је и у кинеске радње, куповала играчке од разних материјала, перлице, и лепила на своја платна. Такође, користила је и флуоресценте боје, сјајеве, огледала, жице. Једноставно, није се ограничавала у избору материјала за свој рад, већ је експериментисала и слободно могу рећи играла, не желећи да спута дете у себи. Као што је комбиновала материјале за рад, тако се комбинују и осећања која ове слике изазивају у посматрачу. На први поглед, ведре и разигране, а с друге стране, позивају на дубоко размишљање – рекла је Весна Петровић.
Уредница Ликовног програма је прочитала и цитат из “Атлантиде” Борислава Пекића, који је Милица Раичевић посебно издвојила: “Равнотежа духовног и материјалног, душе и тела, давно је поремећена. Погрешан начин живота нарушио је јединство човекове примарне природе, разбио хармонију бића, насилно раздвојио његову садржину од форме, оно што су Хелени звали духом и телом, за чије су се јединство својом мишљу залагали, а животом га уништавали… Материја је окружила људско тело, налик на празну љуштуру, на властите облике, на имитацију своје мртве природе. Рукотворине су понављале празнину људског бића. Иако, у начелу, стваран, јер је био видљив, опипљив, свет је, баш због тога што је остао празан постао привид. Нешто што ништа не садржи није ништа.”
СЛИКЕ БОГАТЕ КОЛОРИТОМ, КРЕТЊАМА, ФОРМАМА И ЕЛЕМЕНТИМА
Уметница Милица Раичевић каже да је назив изложбе симболичан, а може бити и провокативан, јер указује на сајбер барок, како је назвала овај стил, који је започела пред појаву короне. Током ковида је, како каже, добио своју експанзију и углавном реферише на социјалне мреже и на естетику супкултуре, која сада највише живи на Инстаграму. Циклус слика “La La Land” започела је пре пет година, али као непотпуну и нејасну идеју. Као уметник је пожелела да неке дигиталне колаже, које је тада радила, пренесе на платно и тако их обради у традиционалном сликарском медију.
– Те прве слике су биле прецизније занатски одрађене и на њима сам тежила да се држим ренесансног сликарског приступа, али су мотивски већ зачињале тему, која ће се касније у потпуности развити. Ипак, од самог почетка заокупили су ме мотиви хибридних бића сачињених од споја биоморфних и артифицијелних форми, попут киборга. Моје слике су лепе, боје су дречаве, заводљиве, а питање је колико је ту природа и колико није природа. Почела сам да промишљам о животу као таквом, шта је живо, а шта није живо. У ствари запазила сам аналогију између микросвета, живог и артифицијелног света. Овај циклус ме и даље интересује и то је нешто чиме ћу се дуже бавити у свом стваралаштву – рекла је за наш лист Милица Раичевић.
У периоду од 2020. до 2022. настају и велики формати, полиптиси и триптиси, и на њима ауторка наставља тематику започету на радовима од 2018, али се она сада грана и мотивски и технолошки.
– Спајају се сва моја ранија интересовања и настају слике богате колоритом, кретњама, формама и елементима. Слике излазе у трећу димензију, јер у њих уграђујем светло, скулптуре, силиконске материјале. Неке површине су третиране експресивно, неке пуринг артом, а неке су сликане традиционално и све је то спојено на једном платну. Колорит је светао и етеричан. Инспирација за такав колорит је из гејминг света, али је у овом контексту и критикујем и разрађујем технолошки, да бих испитивала могућности постдигиталног сликарства, сликарства које се развија под утицајем дигиталних медија – каже уметница.
Такође, инспирисао је и свет Инстаграма у коме је “бујала” креативност у свим видовима, било примењене, било чисте ликовне уметности: “Уметничка ван-институционална герила младих људи широм света, који се повезују и чији радови постају видљиви широком аудиторијуму, а граде једну посебну и веома аутентичну поетику”.
Милица Раичевић је рођена 1974. у Београду, где је завршила факултет и магистарске студије, на Факултету ликовних уметности. Тренутно је на трећој години докторских студија на Факултету савремених уметности у Београду. Излагала је 15 пута самостално и више пута групно, у земљи и иностранству. Члан је УЛУС-а, УЛУЦГ-а и Матице српске. Организатор је многобројних уметничких пројеката и радионица. Активна је и у виузелној уметности, као аутор и кустос. Аутор је више од 60 текстова из области визуелне уметности и добитница неколико интернационалних награда.
Око 25 радова изложбе “La La Land”, који подстичу на промишљање, можете видети до 25. фебруара.
Н. Р.
