У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ ЧАЧАК ОТВОРЕНА ОРИГИНАЛНА ИЗЛОЖБА ИЗ ПРИРОДЊАЧКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ
У Горњем холу Културног центра Чачак, прошлог петка, 16. октобра, свечано је отворена фасцинантна изложба „Биљка као зачин – у царству боја, мириса и укуса“, која је у ову установу стигла из Природњачког музеја у Београду. После отварања изложбе, у Клубу КЦ је уследило краће предавања о чаробном свету зачина. Реч је о ауторском делу др Уроша Бузуровића, научног сарадника и маштовитој поставци интерактивног карактера. Изложбу је пратио репрезентативни каталог који ауторски потписују др Урош Бузуровић и др Александра Маран Стевановић.
– Ова изложба, посредством мириса, укуса и додира, води посетиоце у свет чудесних моћи зачина којима су исписане неке од најузбудљивијих страница људске историје. Посебна пажња је посвећена начину на који се одређене биљке узгајају, суше, чувају и користе у традиционалној и савременој исхрани. Изложба је прилагођена свим узрастима и осмишљена тако да посетиоци могу да доживе биљке свим чулима, да виде, додирну, помиришу и препознају мирисе који су обликовали историју света, јер мириси, боје и укуси постају средство за разумевање природе и њеног дубоког утицаја на развој људског друштва – рекла је на отварању изложбе Верица Ковачевић, уредница Културно-образовног програма КЦ Чачак.
ЗАЧИНИ СУ МНОГО ВИШЕ ОД ДОДАТКА ЈЕЛИМА
Поставку изложбе чини научно-естетска синтеза интердисиплинарних знања, чији је симболични корен биологија, док се у њој преплићу етнологија, антропологија, историја, уметност, гастрономија и друге креативне дисциплине. На изложби „Биљка као зачин – у царству боја, мириса и укуса“ приказан је историјски део 39 зачинских биљака. За сваку биљку је дат њен латински и српски назив, биолошки опис, где је распрострањена, како се користи у кулинарству, са којим јелима се најбоље комбинује, неке занимљивости, као и митови и легенде, јер су зачини много више од додатка јелима. Кроз векове су били драгоцена роба, покретачи великих открића, симбол богатства и предмет трговине који је повезивао културе, народе и континенте, рекао је за „Чачански глас“ аутор изложбе др Урош Бузуровић, наглашавајући да му је много драго што је ова изложба дошла у његов родни град.
– На изложби се налазе два интерактивна дела. Реч је о едукативном столу на коме су одштампана карта света и тастери поред десет зачинских биљака. Када се притисне тастер на карти света светли територија одакле је пореклом тај зачин. У другом интерактивном делу, под називом „Помириши“, налазе се теглице са етарским уљем зачинских биљака. Теглица може да се отвори и помирише, а иза ње се налази дашчица, где се крије одговор која је то зачинска биљка. На изложби је и реконструкција старе пијаце зачина. Али, и данас их многи продају, поготову на инстамбулској пијаци и у Мароку. Прича о зачинским биљкама је занимљива и са историјског аспекта, шта се дешавало у прошлости, како су се водили ратови… У неком периоду зачини су били вреднији од новца, њима су се плаћали и преласци преко мостова и порези. У појединим земљама су биле уведене смртне казне за кријумчарење и крађу зачина – прича Урош Бузуровић.
Аутор изложбе се, као ботаничар, бави истраживањем биљака, пре свега, на Балканском полуострву, где има доста зачинских биљака. Како каже, док је радио у Природњачком музеју хтео је да направи изложбу о биљкама:
– Али, из ботаничког угла, оне су занимљиве биолозима и љубитељима природе, док је за ширу публику много занимљивије спојити биљку и зачине, јер зачини представљају делове ароматичних биљака. То је тема која је врло интересантна и за децу и за одрасле.
ЛЕГЕНДА О ЦИМЕТУ
Поставку изложбе прате и интересантне приче, митови и легенде, а једну од њих аутор је поделио са нашим читаоцима.
– Занимљива је и легенда о цимету. Арапски трговци су некада причали о такозваној свирепој птици „cinamologus“, која је своје гнездо свијала од штапића цимета. Да би дошли до штапића цимета, трговци су птицу мамили великим комадима меса. Оне би излетеле из својих гнезда и хватале месо. У тренутку када би слетеле, носећи велики комад меса, гнездо би се срушило од превеликог терета, а трговци би скупљали цимет који је падао на земљу. Иако је ова прича арапских трговаца веома интересантна и необична, ипак, „cinamologus“ никада није постојао. Прича је измишљена како би арапски трговци успели да одврате своје конкуренте, Грке и Римљане, да пронађу природне изворе овог зачина. Иначе, цимет се добија од коре дрвета циметовац, секу се танки листићи који се слажу један на други, умотавају у ролницу и суше. Потом се секу на мале комаде или мељу и тако продају. Цимет се доста користи, а занимљиво је да га на Блиском истоку често додају у слана јела. Ми цимет више додајемо у слатка јела, него у слана. Углавном, додајемо га у чоколадне напитке, а у последње време и у кафе. Али, одлична је комбинација цимета са месом – наглашава др Урош Бузуровић, напомињући да се на нашем подручју зачини доста користе појединачно, док се на Блиском истоку често користе мешавине зачинских биљака.
ДОБАР ЧОВЕК И БОТАНИЧАР НЕИСЦРПНОГ ЗНАЊА
Верица Стојановић, руководилац Биолошког одељења, кустос ботаничар у Природњачком музеју у Београду, подсетила је да је изложба „Биљка као зачин – у царству боја, мириса и укуса“ једна од неколико путујућих изложби које Природњачки музеј приређује.
– Али, мислим да је ова гостовала у највећем број градова у Србији и да је Чачак тринаести у коме је приказана. Ово је трећа година како изложба путује по Србији, била је у Кикинди, Смедереву, Зрењанину, Вршцу, Новом Саду, Шапцу, Лозници, Подгорици, Требињу… Али, у сваком граду другачије изгледа… Верујем да ћете уживати, јер овај простор са фикусом, који је заштићен, заиста делује чаробно. А знам и колико је Урош желео да у свом родном граду прикаже ову изложбу. Можете бити поносни што имате, пре свега, великог човека, а онда и ботаничара неисцрпног знања – рекла је, између осталог, Верица Стојановић.
Главни уредник Културног центра Драгојло Јеротијевић је захвалио представницима Природњачког музеја на дивној сарадњи и додао:
– Добили смо фантастичну изложбу и мислим да у скорије време у овој установи није било ништа слично. Судећи по вашем интересовању, верујем да је ово озбиљан културни догађај у нашем граду. Изложба ће бити отворена месец дана. Позивамо све школе и све заинтересоване да заједно прођемо кроз ову поставку. Уколико буде интересовања већих група, аутор ће, поново, радо бити наш гост, а можда ће изложба и продужити гостовање у нашем граду. Мислим да је ово прва сарадња Културног центра и Природњачког музеја у Београду, али верујем да смо отворили врата…
Препун Горњи хол посетилаца био је сведок почетка једне нове лепе сарадње, а на вама је да закорачите у чаробни свет зачина, у царство боја, мириса и укуса.
Нела Радичевић
ВАНИЛА ЈЕ ИЗ ПОРОДИЦЕ ОРХИДЕЈА, А ШАФРАН НАЈСКУПЉИ ЗАЧИН
У разговору за наш лист, Урош Бузуровић открива да му је ванила најдражи зачин, али и још неке занимљивости:
– Ванилу додајемо у сва слатка јела. Занимљиво је да она припада породици орхидеја. На пример, шафран је јако интересантан као најскупљи зачин на свету, даје врло посебну арому јелима, или га волите или не волите. Вреди пробати шафран, као и кардамон, такође, један од најскупљих зачина, пореклом из јужне Индије. У кулинарству је мање заступљен код нас, а више у арапским земљама. Код нас се, углавном, користе стандардни зачини, бибер, мајчина душица, рузмарин…
