Пола века и више је живео у Паризу. Тамо је засновао породицу, наставио школовање и професионално напредовао од возача до великог шефа задуженог за финансије у једном од највећих европских предузећа за изградњу ауто-путева. Био је и међу оснивачима Форума Југословена које, неминовно, почетком деведесетих мења име…
Одредница Југословени живела је свега неколико година. Форум је настао крајем осамдесетих, а преименован је почетком деведесетих. Чачанин Иван Јанковић, тачније Драгачевац, одувек је био председник. Најпре је предводио Форум Југословена Европе, потом и Свесрпску заједницу Француске. Поред тежње да удружени Срби очувају језик, културу, традицију и да их пренесу другој, трећој генерацији, која одраста у другој земљи, временом су се наметнуле, можда и важније обавезе. Требало је организовати хуманитарну помоћ за отаџбину и ширити истину о српском народу.
– Увек сам говорио да није народ растурио Југославију, него вође – каже Јанковић…
ОД КОТРАЖЕ ДО ПАРИЗА
Његов професионални успон, напредак од возача до директора финансија, пратило је вишедеценијско усавршавање. Иван је у Француској завршио и студије економије. Претходно, у Србији, радио је као библиотекар и као рачуновођа.
Рођен је у Котражи 1939. Иако га је доживео у раном детињству, добро је запамтио Други светски рат. Сећа се и Немаца, Бугара, четника, партизана. Основну и средњу школу је завршио у Чачку, као и курс за библиотекара. Радио је две године у библиотеци у Котражи, која је, за једну малу средину, имала завидан фонд књига. Прва искуства у финансијама стиче у родном месту у земљорадничкој задрузи, касније у Чачку.
– Онда сам отишао у Београд. Био сам контролор у представништву једне драгачевске фирме. Уписао сам и Вишу финансијску школу и завршио само прву годину. Тада решим да посетим Париз. Нисам намеравао да се дуже задржим, али сретнем тамо једног фоторепортера „Политике” са којим сам се дружио у Београду. Мислио сам да је и он дошао на неколико дана… Испоставило се да, ипак, остаје у Француској. Рекао ми је да је написао у „Политици” нешто што није требало и тако је „зглајзнуо”. Тада сам први пут чуо за тај израз, али сам знао шта значи. Онда ми је рекао да на једаном великом паркингу, преко пута Лувра, траже раднике. Мислим да и данас постоји тај паркинг. Пријавио сам се, добио посао и почео добро да зарађујем. Имао сам и одличан бакшиш, и тако сам зарађивао још једну плату… – сећа се Иван Јанковић.
Брзо је учио и француски језик, што му је помогло да се више осамостали. Није дуго радио ни на паркингу. После тог искуства, постао је возач тадашњег секретара француског Министрства рада, а касније и једне угледне Парижанке. Од њене породице је добио препоруке које су му отвориле врата велике компаније за изградњу ауто-путева „Колас Рутиер”…
– У Француској, чак и ако радник не задовољи захтеве послодавца, ништа лоше о њему неће бити изречено ван предузећа. Тада му у препорукама само забележе од када до када је радио. Таква пословна политика омогућава људима да лакше пронађу нови посао. Мене су препоруке одвеле у финансијски сектор те компаније. И директор ми је у разговору предложио да наставим школовање. Пошто сам тада већ био ожењен, имао и двоје деце, рекао сам му да не могу да приуштим себи студије. Он ми је одговорио да ће компанија платити. Уписао сам Економски факултет у Руану и завршио га за непуне четири године. Тако сам напредовао и у послу – каже Јанковић.
Његов успон у Паризу трајао је од средине шездесетих до осамдесетих година прошлог века. Када је ојачао себе и статус своје породице у туђини, могао је да помогне својој земљи и народу. Тако је, 1989. године, учествовао у оснивању Форума Југословена Европе. Врло брзо, после годину-две, постало је јасно да Југославија неће опстати.
СКИДАЛИ ШЕШИР СРБИМА
И после распада Југославије и Форума њених исељеника у Француској, Иван Јанковић је изабран за председника Свесрпске заједнице. У ствари, од 1992. до 1993. године, Заједницу је водио Милош Блажевић. Та организација је издавала и часопис „Глас Срба у Француској”, за који је Иван писао. Ипак, још важније је било да се у француским медијима појави истина о Србима.
– Послао сам један текст у „Фигаро”. Објавили су га, али је знатно скраћен. Наравно, суштина није обелодањена. Написао сам и један чланак за „Л’ Монд”. Чуо сам се са уредником, рекао ми је да скратим текст. Али овога пута сам знао да све реченице морају бити убојите да би суштина дошла до изражаја. Написао сам и да је начин на који је Србија бомбардована најсрамнији у новијој историји ратовања. Тада је око 80 одсто француске полиције било против агресије на Србију. Такође, НАТО бомбардовању се противило 70 одсто Војске Француске. Старији Французи су због тога били бесни на Ширака. Убеђен сам да, да је Митеран остао на власти, Француска не би учествовала у бомбардовању -– тврди Јанковић.
Деведесетих се много тога променило. Јака пропаганда је утицала на млађе Фразнцузе, али старији су волели Србе. Они су, подсећа Иван, говорили: „Када прођеш поред Србина, скини шешир. Пролазиш поред славе”. Такве заслуге стекли су најпре наши борци на Солунском фронту. Иван прича и да су тада француски војници писали својима да их, ако погину, сахране поред браће Срба…
Помагала је Свесрпска заједница отаџбину, а међу њиховим најупечатљивим подвизима је митинг у Паризу 1992. Иван и Срби су на париском Тргу Републике окупили двадесет хиљада људи. Међу окупљенима је било и Француза. Свесрпска заједница имала је и подршку Јевреја, Јермена, Алжираца… Некада мање, некада више, али чуо се њихов глас.
Како време намеће, Иван Јанковић је отишао у пензију. Није активан у Свесрпском савезу толико као раније, али му је му је остала титула почасног председника. Данас живи у Чачку, бави се и писањем поезије и прозе, и није одустао од политике и жеље да нешто промени. Његов ангажман је најуочљивији у гостовању у појединим емисијама у којима отворено говори да има жељу да помогне и посаветује, а не у странкама.
– Увек кажем да се не бавим политиком него се она бави са мном. Одавно сам схватио да је слога најјаче оружје, али нама то недостаје. Како је владика Николај Велимировиш говорио: Дај Боже да се Срби сложе… – подсећа Иван Јанковић, почасни председник Свесрпске заједнице у Француској и мислилац кога на друштвеним мрежама зову „Човек од милион прегледа“.
Фото: ФБ профил Ивана Јанковића
