Negovanje lepe tradicije je uvek bilo podržavano i podsticano od zajednice. Neke tradicije su primerene, a neke neprimerene u datom trenutku. Društvene okolnosti se menjaju… Božićna vožnja kamionima, traktorima i motorima u veselija vremena je izazivala simpatije jednog dela sugrađana. Danas su podeljena mišljenja. U vreme, kada ljudi svakodnevno umiru i oboljevaju od opakog virusa, kada se insistira na distancama, ali i na ekološkim standardima, kada se bunimo protiv nivoa buke, zagađenog vazduha kome na težini i „mirisu“ dodaju i izduvni gasovi, po čemu, kažu, Čačak prednjači, pa i saobraćajnom kolapsu koji je sve češći problem na čačanskim ulicama, mi radimo suprotno.
I spremni smo sve da kritikujemo, samo ne sebe. Pitanje se mnogim našim sugrađanima u tom kontekstu nekako nametnulo: – Da li je licemerno bilo ovog Božića izlaziti na ulice, više od dva sata proizvoditi nesnosnu buku, i što je najopasnije, okupiti masu ljudi koji sutra mogu završiti u bolnicama? Jasno je da ljudima, posle svega, treba oduška, ali da li je u ovoj situaciji to bio pravi način? Radost Hristovog rođenja mogla se iskazati i u toplim i tihim molitvama u porodičnom domu. Ako je do Gospoda Boga, on zna sve naše misli i čuo bi i taj iskreni šapat, pa ne moramo ga uvek sirenama i praštanjem pirotehnike podsećati da mu se radujemo!
Z. L. S.
A zasto gospodo ne odete do starog grada pa pogledate dnevne zurke koje se prave gde su ljidi jedni na drugima.Juce ste imali priliku kao i sledeceg vikenda pa malo o tome a ne zbog toga sto se narod skupio da nesto vidi pa makar i kamione i traktore