Kultura

„ДАНИЦА” КАО ПРОНОШЕЊЕ СВЕТЛОСТИ ЈЕЗИКА

„СВЕТ(Л)ОПИСИ” – ТРАДИЦИОНАЛНО КУЛТУРНО САБРАЊЕ „ЧУВАРА ДЕЛА ВУКА КАРАЏИЋА”

Потреба за очувањем језика и писма остаје као тежња једног народа да индиго којим се генерације пресликавају једна у другу, опстаје са својим језичким идентитетом! Наведено негује и чува од заборава Удружење „Чувари дела Вука Караџића” својим традиционалним програмима и бројним активностима. Велика сала Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” била је домаћин програма „Свет(л)описи” у уторак, 6. септембра. Реализацију програма Огранка Вукове задужбине у Чачку употпунило је гостовање проф. др Бошко Сувајџић, Душица Матицки и др Оливера Крупеж. Програм су употпунили музичком изведбом ученици Основне школе „Милица Павловић” са својим професором Виолетом Славковић. За драмску изведбу били су задужени ученици Основне школе „Сретен Лазаревић” из Прилика са својим професором Верицом Костић. Лепоту писане речи и њено отелотворење уприличиле су рецитовањем ученице Основне школе „Танаско Рајић” са својим професором Драганом Дујовићем.

У уводном делу програма присутнима се обратила председник Удружења „Чувари дела Вука Караџића у Чачку” Данијела Ковачевић Микић осврнувши се на идејну нит овог програма, а то је представљање последњег броја Српског народног календара „Даница”: „Ово је сигурно кормило у очувању националне традиције и баштине. Дакле, то је читанка у коју сигурно без зазора можемо да уронимо, литература коју треба да учимо како да користимо од најмлађег узраста до данас.”

Фото: Милица Матовић

О Удружењу, члановима и прегалачком раду који је својеврсна културна мисија, Данијела Ковачевић Микић истиче поносно: „Пре свега, ми нисмо струковно удружење, ми смо удружење које окупља све оне којима је стало до очувања културне баштине овог народа, до очувања српског националног бића и наших предачких сазнања, али и оних којима је важно не само да негују народне српске говоре, већ и стандардни српски језик и ћирилицу, наравно, и савремену књижевност. Дакле, ту је један диван спој прошлости, традиције и савременог тренутка. Стога, ми окупљамо људе различитих профила, те ми је драго што међу члановима, поред просветних радника, имамо и друге, као што су завичајни ствараоци, али и људе који су неких других професија зато што је важно да сви заједно бирамо прави курс.”

Осврнувши се на програме, културне манифестације, песничка окупљања, семинаре и стручне скупове које Удружење организује и стручно спроводи Д. Ковачевић Микић је истакла: „Програмима које бирамо ми желимо да увек дамо неку васпитну ноту. Нама је ово за календарску годину седми програм. Подсетила бих да имамо и „Књижевну променаду”, програм у оквиру којег представљамо завичајне ствараоце. Пред нама је акредитација петодневног културнообразовног програма „Дани Вука Караџића”. То је програм који организујемо прве недеље новембра, завршавамо га стручним скупом, обично на дан Вуковог рођења, дакле 6. новембра. Ове године мислимо да ћемо завршити дан раније зато што тај датум ће бити један од дана викенда, што није одговарајуће време. Само ћу најавити да поред оних актуелних тема које већ знате, значи Вукови следбеници и сарадници, овога пута биће то Његош и Бранко В. Радичевић. Имаћемо теме и које су опет корисне нама овде за просветни свет, на наше опште културно уздизање. Колега Димитријевић ће нам говорити о четири наша песника из једног посебног угла, дакле, говориће о Настасијевићу, Дису, Бранку Радичевићу и Александру Ристовићу, али из периода када су они били ђаци.”

Фото: Милица Матовић

Председник Удружења је навела иновације у оквиру издања Удружења: „Са великим задовољством бих обавестила да смо објавили другу књигу „Вуковог кола”. Ми немамо средства за издавачку делатност, али имамо чланове и сараднике који су вољни да своје рукописе објаве уз нашу лекторску и рецензентску подршку. Наша завичајна песникиња Светлана Вучковић је недавно објавила књигу „Мозаик речи”, ми смо као Удружење подржали издавање ове књиге, имали смо срећу да јој будемо рецензенти. Надамо се да ће бити успеха!”

Подсећањем на значај очувања културе и традиције нашег народа проф. др Бошко Сувајџић, главни и одговорни уредник овог издања, представио је присутнима садржај календара који доприноси очувању националног идентитета Срба и продубљивању знања о нашој културној историји и нашем језику: „Дивим се ентузијазму Удружења и свему што радите, што се надовезујете на све што је постојало и знам да би Гроздана била презадовољна. Гроздана Комадинић је овоме поставила темеље, а ово што ви радите, као и госпођа Зорица Лешовић Станојевић, господин Драгутин Ђукић и многи друге овде за свако је поштовање и дивљење! Лепо је бити део тога на неки начин, лепо је бити у тој некој вуковској породици у том смислу, добро је бити кад је добро, а добро је бити и када није добро.”

Др Сувајџић је предочио присутнима важност да се поврати поверење у значај и смисао професија које су и у најтежим временима у служби грађана, као што су то професије наставника или библиотекара. Отуда је и истакао: „Опредељење за род, језик, националну историју, српски духовни простор је опредељење за Србију 21. векаˮ.

Фото: Удружење „Чувари дела Вука Караџића“

Члан Редакције и секретар Вукове задужбине Душица Матицки присутне је информисала о Жарку Рошуљу, аутору јединственог и великог пројекта „Час описа часописа”, оствареног у сарадњи са Институтом за књижевност и уметност и Матицом српском, чији радови красе и овогодишњу „Даницу”. Др Оливера Крупеж је указала на важност Школског забавника „Даница за младе” говорећи о могућностима његове употребе у наставним и ваннаставним активностима. Она је архаичним речима деци и присутним колегама указала на потребу да се подсећамо и присећамо порекла, лепота кованица и начина на који се оне могу имплеметирати у наставне садржаје.

Фото: Милица Матовић

Вредност људска се огледа у очувању и неговању свега што му је дато матерњим језиком, отуда ће човек који свој језик негује проносити светлост ума, светлост речи које ће га уписивати у велику књигу једног народа који ће тако трајати вечно. Странице такве књиге брижно исписује Удружење „Чувари Дела Вука Караџића”.

Милица Матовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.